За повртларе нема одмора
За нас, произвођаче поврћа из Црњелова, као да нема предаха, нити поштеног годишњег одмора, каже на почетку разговора за ,,Семберске новине” Рајо Којић, један од највећих произвођача поврћа под пластеницима на подручју Црњелова и Семберије који се на породичном имању двадесетак година бави пластеничком производњом поврћа.
Рајо Којић, као и други семберски произвођачи поврћа, боре се за своје мјесто на тржишту, суочавајући се са готово истовјетним проблемима, недостатком радне снаге и повећањима цијена репроматеријала.
-Рани краставац је у пластеницима који се загријавају и за неких десетак дана, крајем марта, може почети прва берба. Што се тиче пластеника, тренутно загријавам око 4.000 м2, а поврће ћемо производити и у пластеницима без гријања, на површини око 8.000 м2. У пластеницима који се не загријавају садићемо рану паприку и парадајз. Планирамо током јесни да садимо и рогу паприку. Ово је за нас једна од оних стандардних година, што се тиче цијене репроматеријала. Неки репроматеријали су незнатно појефтинили, као што су минерална ђубрива. Сјеменски материјал је поскупио, док је хемијска заштита, што се тиче цијена, остала на прошлогодишњем нивоу или је незнатно поскупјела. Комплетна породица је укључена у овај посао. Наравно, ангажујемо и сезонске раднике”, појашњава Рајо Којић.
Што се тиче пластеничке производње поврћа, Рајо каже да субвенције од ресорног министарства остварује за капиталне инвестиције.
-У питању је замјена пластеничких фолија на постојећим пластеницима, обезбјеђење система за наводњавање, а субвенције, односно подтсицајна средства можемо остварити и на продату робу коју уговарамо са кооперантима. Када човјек једном уђе у овај посао, иако је тежак и неизвјестан, тешко га напушта. Пластичне фолије су енормно поскупјеле, поскупјела је и радна снага. Због недостатка радне снаге морао сам смањити и површине под пластеницима. Овдје предаха нема. Од краја јануара, када уђемо у пластеник, не излазимо, практично, до краја јануара наредне године. Поврће пласирамо на бијељинској Кванташкој пијаци. Произведено поврће се на крају сваке сезоне мјери десетинама и стотинама тона. Овдје у Доњем Црњелову, поврће производе и Томићи, Благојевићи, Живановићи. Када говоримо о профитабилности овог посла, морамо бити поштени, од производње поврћа може се оставрити зарада, наравно, не као што је то некада било. Све се у међувремену измијенило на тржишту. Цијена поврћа у протеклих двадесет и четири године, откако сам отпочео пластеничку производњу, није се пуно мијењала. С друге стране, репроматеријали и радна снага кудикамо су скупљи него прије двадесет година. Због тога сам убијеђен да ширења у овој дјелатности неће бити, добро би било када бисмо одржали производњу на постојећим површинама”, каже на крају разговора за ,,Семберија инфо’’ Рајо Којић, повртлар из Црњелова.
Ацо Живановић (57), такође из Црњелова, каже да се од малих ногу бави производњом поврћа, јер је то породична традиција на његовом и имању његових родитеља.
-Тренутно производим расад паприка, парадајза и краставца за продају. Расад производим у загријаним пластеницима, површине око 1.000 м2. Што се тиче репроматеријала, цијене су се мијењале, нешто је поскупјело, а нешто и појефтинило. Расад поврћа продајемо у Бијељини и на подручју бањалучке регије. Крајем јануара отварамо пластенике, почињемо их загријавати, а расад производимо све до краја јуна. У пољопривреди све мање има радне снаге, тако да се многи одлучују на гашење ове производње. Повећава се производња култура које се могу обрадити машински и с минимумом ангажованих радника”, каже за ,,Семберија инфо’’ Живановић.
Семберија инфо
Рајо Којић, као и други семберски произвођачи поврћа, боре се за своје мјесто на тржишту, суочавајући се са готово истовјетним проблемима, недостатком радне снаге и повећањима цијена репроматеријала.
-Рани краставац је у пластеницима који се загријавају и за неких десетак дана, крајем марта, може почети прва берба. Што се тиче пластеника, тренутно загријавам око 4.000 м2, а поврће ћемо производити и у пластеницима без гријања, на површини око 8.000 м2. У пластеницима који се не загријавају садићемо рану паприку и парадајз. Планирамо током јесни да садимо и рогу паприку. Ово је за нас једна од оних стандардних година, што се тиче цијене репроматеријала. Неки репроматеријали су незнатно појефтинили, као што су минерална ђубрива. Сјеменски материјал је поскупио, док је хемијска заштита, што се тиче цијена, остала на прошлогодишњем нивоу или је незнатно поскупјела. Комплетна породица је укључена у овај посао. Наравно, ангажујемо и сезонске раднике”, појашњава Рајо Којић.
Што се тиче пластеничке производње поврћа, Рајо каже да субвенције од ресорног министарства остварује за капиталне инвестиције.
-У питању је замјена пластеничких фолија на постојећим пластеницима, обезбјеђење система за наводњавање, а субвенције, односно подтсицајна средства можемо остварити и на продату робу коју уговарамо са кооперантима. Када човјек једном уђе у овај посао, иако је тежак и неизвјестан, тешко га напушта. Пластичне фолије су енормно поскупјеле, поскупјела је и радна снага. Због недостатка радне снаге морао сам смањити и површине под пластеницима. Овдје предаха нема. Од краја јануара, када уђемо у пластеник, не излазимо, практично, до краја јануара наредне године. Поврће пласирамо на бијељинској Кванташкој пијаци. Произведено поврће се на крају сваке сезоне мјери десетинама и стотинама тона. Овдје у Доњем Црњелову, поврће производе и Томићи, Благојевићи, Живановићи. Када говоримо о профитабилности овог посла, морамо бити поштени, од производње поврћа може се оставрити зарада, наравно, не као што је то некада било. Све се у међувремену измијенило на тржишту. Цијена поврћа у протеклих двадесет и четири године, откако сам отпочео пластеничку производњу, није се пуно мијењала. С друге стране, репроматеријали и радна снага кудикамо су скупљи него прије двадесет година. Због тога сам убијеђен да ширења у овој дјелатности неће бити, добро би било када бисмо одржали производњу на постојећим површинама”, каже на крају разговора за ,,Семберија инфо’’ Рајо Којић, повртлар из Црњелова.
Ацо Живановић (57), такође из Црњелова, каже да се од малих ногу бави производњом поврћа, јер је то породична традиција на његовом и имању његових родитеља.
-Тренутно производим расад паприка, парадајза и краставца за продају. Расад производим у загријаним пластеницима, површине око 1.000 м2. Што се тиче репроматеријала, цијене су се мијењале, нешто је поскупјело, а нешто и појефтинило. Расад поврћа продајемо у Бијељини и на подручју бањалучке регије. Крајем јануара отварамо пластенике, почињемо их загријавати, а расад производимо све до краја јуна. У пољопривреди све мање има радне снаге, тако да се многи одлучују на гашење ове производње. Повећава се производња култура које се могу обрадити машински и с минимумом ангажованих радника”, каже за ,,Семберија инфо’’ Живановић.
Семберија инфо
