Грам превенције важнији од килограма лијечења :: Semberija INFO ::

 

Грам превенције важнији од килограма лијечења


Усвајањем новог Закона о здравственој заштити у РС, половином 2022. године, прецизирано је да се у свим домовима здравља организује Мултидисциплинарни центар за промоцију здравља и превенцију болести, повреда и стања. Дом здравља Бијељина је одмах организовао рад Одјељења за промоцију здравља и превенцију болести у оквиру Службе породичне медицине, а након усвајања новог Правилника о унутрашњој систематизацији и организацији од 1. фебруара 2024. године, основан је Центар за промоцију здравља и превенцију болести повреда и стања, као засебна организациона јединица, на чијем челу је др Зоран Василић.

-Оснивањем Центра, Дом здравља је постао једна од првих установа у Српској која је препознала и реализовала идеју Министарства здравља и социјалне заштите, да  превенцију врати у фокус примарне здравствене заштите. Ако посматрамо развијене земље Европе и свијета, видјећемо да се много више рада, напора и средстава улаже у здравствено промотивне и превентивне активности, што за резултат има очување здравља популације, рано откривање обољења, знатно боље прогнозе и мање трошкове лијечења. Оно што увијек требамо имати на уму је, да то што се тренутно осјећамо добро, не значи да смо здрави. Такође, често због мноштва свакодневних обавеза, људи игноришу или не примијете прве симптоме обољења, што води до одлагања прегледа, све док симптоми не постану немогући за игнорисање, а тада је најчешће већ касно да би се утицало на исход болести.
 
Да ли грађани схватају значај превентивних прегледа?
-Нажалост, у нашој култури и здравственој просвјећености, још увијек је устаљено мишљење да се код љекара на преглед не треба ићи док нешто не заболи. Управо због таквог мишљења и неодговорног понашања према свом здрављу, често се у пракси сусрећемо са поодмаклим стадијумима малигних болести које су можда могле бити у потпуности излијечене да су на вријеме дијагностиковане. Такође, у ординацијама се дешава да се пацијент први пут јавља на преглед када се деси инфаркт срца или мождани удар, а посљедњих 20 или 30 година има нерегулисан повишен  крвни притисак, шећер или липиде у крви и сличне факторе ризика, чијом се редукцијом можда могао избјећи фаталан кардиоваскуларни догађај. Управо због тога, основни циљ активности Центра је да се, кроз координацију и сарадњу са другим службама Дома здравља, повећа обухват грађана којима ће се урадити превентивни прегледи у сврху откривања фактора ризика за настанак одређених обољења, као и скрининг и рано откривање истих у фази прије појаве симптома, када су у потпуности изљечива. На тај начин се постижу бенефити како за појединце и њихове породице, тако и за друштво у цјелини.
 
Радите ли на промоцији превентивних прегледа?
-Важан дио рада Центра, свакако, су здравствено промотивни рад и превентивно-едукативне активности, с циљем усвајања стилова и облика понашања усмјерених здравом начину живота свих добних скупина, а у сврху очувања и унапређења здравља, те унапређења здравствене културе становништва уопште. Превентивне активности и прегледи су основа примарне здравствене заштите и они су, свакако, били провођени и проводе се у свим нашим службама. Међутим, морамо признати да смо у посљедњих пар година, а нарочито у вријеме пандемије вируса корона далеко више били усмјерени ка лијечењу, него ка превенцији. То вријеме је иза нас и настављамо да радимо на указивању значаја превентивних прегледа.
 
Шта можемо очекивати у раду Центра у наредном период?
-Планирамо активности на васпитно- здравственом раду, стручном савјетовању код одређених случајева болести, стања и повреда, провођење примарне и секундарне превенције, откривању, редукцији и евалуацији фактора ризика и раног откривања обољења, превенцији, скринингу и евалуацији масовних незаразних обољења, организовању и провођењу здравствених кампања за становништво у сарадњи са Службом породичне медицине, Хигијенско епидемиолошком службом, Центром за заштиту менталног здравља, Центром за социјални рад и другим институцијама, установама и службама, организовању стручних скупова, предавања, трибина, радионица, организацији промотивних активности поводом обиљежавања значајних јавно - здравствених датума из календара здравља, медијској здравствено - промотивној кампањи итд. Један од фокуса рада у наредном периоду биће рад на откривању фактора ризика за настанак дијабетеса и кардиоваскуларних обољења код школске дјеце. Прије свега, активности ће бити усмјерене на откривање гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности, као најчешћих фактора ризика у овој узрасној доби. Паралелно са прегледима и откривањем фактора ризика, радиће се предавања и радионице прилагођене овом узрасту у којима ће се учити и промовисати здраве животне навике. Такође, планирамо и да у сарадњи са Службом породичне медицине интензивирамо активности на терену на скринингу и раном откривању малигнитета, првенствено карцинома дојке, грлића материце, дебелог цријева и простате.

Ко, када, како и зашто треба да ради превентивне прегледе?
-Превентивни прегледи се по правилу раде од рођења, односно, од отпуста из породилишта и у том периоду педијатри уз обавезан преглед дјетета, савјетују родитеље о дојењу, затим правилној исхрани дјеце, важности редовне вакцинације, физичкој активности и тд. У каснијем периоду, а нарочито одраслом добу, нажалост, проценат превентивних прегледа и јављања љекару драстично опада. Неке од основних препорука су да свака особа, након напуњених 18 година, једном у двије године треба да уради мјерење крвног притиска, а након 60 године најмање једном годишње. Затим, основне лабораторијске и биохемијске анализе укључујући ниво глукозе и липида у крви би требало да се ради једном годишње, уз обавезан превентивни преглед породичног љекара који ће урадити и антропометријска мјерења и евентуално савјетовање о престанку пушења. На овај начин на вријеме откривамо факторе ризика за настанак кардиоваскуларних обољења. Због све веће учесталости карцинома грлића материце и дојке, код жена су обавезни гинеколошки прегледи већ од 15. до 25. године на сваке двије-три године, а након 25. године, најмање једном годишње преглед, уз ПАПА тест. Такође, већ од 20. године треба кренути са редовним ултразвучним прегледом дојки, а након 40. године са мамографијом. Редовни дигитални преглед простате, уз одређивање тумор маркера за простату, требао би бити обавезан за све мушкарце након 50 година живота најмање једном у двије године. Дигитални преглед ректума и преглед столице на окултно крварење, као једног од најранијих показатеља карцинома дебелог цријева, требало би након 50. године живота радити најмање једном у три године. Такође, брига о оралном здрављу је изузетно важна, а по препоруци стоматолога превентивни прегледи зуба би требало да се раде најмање једанпут-двапут пута годишње, јер ,,грам превенције је вреднији од килограма лијечења!”
 
Семберија инфо