ЈОВИЦА СИМИЋ ИЗ ТОБУТА: ВРСНИ КОЛЕКЦИОНАР СТАРИНА
Јовица Симић из Тобута колекционар је старина, а сакупљањем разних старих предмета, каже, почео је да се бави прије 30-так година.
Симић је на породичном имања у Тобуту и у кући направио праву ризницу препуну старих предмета који нас враћају на стара времена наших предака, када није било савремених машина, алата, посуђа... Он је један од ријетких колекционара у нашем крају који се могу похвалити толиким бројем сакупљених вриједних старина. Сваки предмет има своју причу, да ли ону, коју причају Симићи или посјетилац овог домаћинства, који старије је животне, када види неки предмет, сјети се своје приче која га врати у неко његово бивше вријеме.
-У мојој колекцији су ћупови разних облика и величина, посуђе, фењери, преслице, пегле на угаљ, те бројни предмети које су наши стари користили у домаћинству, попут старих кашика и посуда“, каже 64-годишњи Јовица Симић, који је по занимању возач и пред пензијом.
У дворишту Симићевих је доста старих предмета, а најупадљивији су бројни точкови старих шинских кола који су декорисани цвијећем и постављени на неколико мјеста.
Имање дјелује као етно - кућа у модерном амбијенту, а Јовица Симић каже да је најљепши осјећај када се у дому окупе дјеца и унучад.
-Старине скупљам дуго. То ме увијек привлачило. Тако да се из године у годину број скупљених ствари повећавао. Ту су, између осталог, стари алати и пољопривредне алатке које су кориштене прије појаве савремене пољопривредне механизације“, рекао је Симић за „Семберске новине“.
Очевим стопама наставио је и његов син Горан, који воли старине, које по потреби рестауира, нарочито оне које су вриједне и како би их од пропадања заштитио и како би имале дужи вијек трајања. У колекцији Симићевих велики је број тзв. натеглица или теглица, врсте бундеве из сорте тикве, које су се некада првенствено користиле за извлачење ракије из буради. Ове бундеве су и сијане баш из тог разлога. И дан-данас у појединим домаћинствима, нарочито у мајевичким селима, натеглице се користе за извлачење ракије из буради.
-Постоје још домаћини који у баштама сију ову врсту бундеве и након сушења је чувају ради декорације и подсјећања на неко вријеме које је иза нас“, објашњава Горан Симић.
Међу најстаријим предметима у овом домаћинству је и преслица стара више од 100 година, а која је и данас у одличном стању. Јовица Симић истиче да му је од свих старина, ипак, најдража стара рударска лампа, познатија као карабитна лампа.
Његов син Горан највише воли рестаурације метала на пољопривредним алатима и машинама, попут плугова.
-Живим у Бијељини, али јако волим да боравим у Тобуту. Планинско подручје, свјеж ваздух и породица на окупу. Кад сам тамо, онда добијем и ту посебну позитивну енергију за рад у дворишту, на имању...“, истиче Горан Симић.
-Старине су оштећено лице историје или понеки остаци историје који су сасвим случајно избјегли бродолом времена…’’, рекао је енглески филозоф Франсис Бекон.
Свим каснијим генерацијама које дођу у додир са антиквитетима они су вриједни комадићи који употпуњују велику слагалицу прошлости људског рода.
То „оштећено лиЊце“ приближава се свом правом изгледу са сваком новом старином која се пронађе, а због човјекове непресушне жеље да спозна себе и остави надолазећим генерацијама успомене на прошла времена и животе, страст према истраживању и колекционарству сасвим сигурно код многих људи никада неће спласнути.
Семберија инфо
Симић је на породичном имања у Тобуту и у кући направио праву ризницу препуну старих предмета који нас враћају на стара времена наших предака, када није било савремених машина, алата, посуђа... Он је један од ријетких колекционара у нашем крају који се могу похвалити толиким бројем сакупљених вриједних старина. Сваки предмет има своју причу, да ли ону, коју причају Симићи или посјетилац овог домаћинства, који старије је животне, када види неки предмет, сјети се своје приче која га врати у неко његово бивше вријеме.
-У мојој колекцији су ћупови разних облика и величина, посуђе, фењери, преслице, пегле на угаљ, те бројни предмети које су наши стари користили у домаћинству, попут старих кашика и посуда“, каже 64-годишњи Јовица Симић, који је по занимању возач и пред пензијом.
У дворишту Симићевих је доста старих предмета, а најупадљивији су бројни точкови старих шинских кола који су декорисани цвијећем и постављени на неколико мјеста.
Имање дјелује као етно - кућа у модерном амбијенту, а Јовица Симић каже да је најљепши осјећај када се у дому окупе дјеца и унучад.
-Старине скупљам дуго. То ме увијек привлачило. Тако да се из године у годину број скупљених ствари повећавао. Ту су, између осталог, стари алати и пољопривредне алатке које су кориштене прије појаве савремене пољопривредне механизације“, рекао је Симић за „Семберске новине“.
Очевим стопама наставио је и његов син Горан, који воли старине, које по потреби рестауира, нарочито оне које су вриједне и како би их од пропадања заштитио и како би имале дужи вијек трајања. У колекцији Симићевих велики је број тзв. натеглица или теглица, врсте бундеве из сорте тикве, које су се некада првенствено користиле за извлачење ракије из буради. Ове бундеве су и сијане баш из тог разлога. И дан-данас у појединим домаћинствима, нарочито у мајевичким селима, натеглице се користе за извлачење ракије из буради.
-Постоје још домаћини који у баштама сију ову врсту бундеве и након сушења је чувају ради декорације и подсјећања на неко вријеме које је иза нас“, објашњава Горан Симић.
Међу најстаријим предметима у овом домаћинству је и преслица стара више од 100 година, а која је и данас у одличном стању. Јовица Симић истиче да му је од свих старина, ипак, најдража стара рударска лампа, познатија као карабитна лампа.
-Живим у Бијељини, али јако волим да боравим у Тобуту. Планинско подручје, свјеж ваздух и породица на окупу. Кад сам тамо, онда добијем и ту посебну позитивну енергију за рад у дворишту, на имању...“, истиче Горан Симић.
-Старине су оштећено лице историје или понеки остаци историје који су сасвим случајно избјегли бродолом времена…’’, рекао је енглески филозоф Франсис Бекон.
Свим каснијим генерацијама које дођу у додир са антиквитетима они су вриједни комадићи који употпуњују велику слагалицу прошлости људског рода.
То „оштећено лиЊце“ приближава се свом правом изгледу са сваком новом старином која се пронађе, а због човјекове непресушне жеље да спозна себе и остави надолазећим генерацијама успомене на прошла времена и животе, страст према истраживању и колекционарству сасвим сигурно код многих људи никада неће спласнути.
Семберија инфо
