На подручју општине Какањ у овом поратном периоду обновљено је више сеоских капела и порушених гробаља. У селу Доњи Лучани, парохија Биљешевска, црквена општина Какањ, у недјељу, на празник Силазак Светог Духа на апостоле - Свете Тројице, освештана је капела коју су саградили расељени и избјегли мјештани овог села, који тренутно живе широм свијета. У тим српским селима нема становника и тешко је разазнати гдје су некада били њихови домови. Све је зарасло у шибље и порушено. Обновом капеле и оскрнављених споменика мјештани желе да отргну од заборава своје коријене и свој завичај. 


 
Свештеник Драгиша Цвјетковић истакао је приликом освећења капеле да је трудом и залагањем српског православног народа биљешевске парохије, коме је дом ко зна гдје у бијелом свијету, а срце на вјечном огњишти, подигнута  нова капела у Доњим Лучанима.

„На мјесту гдје су наши преци подигли задужбину, надајући се да ће трајати вијековима, нажалост, и потомци су морали зидати. Стара капела је девастирана деведесетих година, када је и гробље оскрнављено. Због веома лошег стања у којем се девастирана капела налазила, практично ју је било немогуће  обновити. Ово је још једна светиња коју смо обновили, уз Божију помоћ настављамо даље.



 Виолета Кртолина, рођена у Доњим Лучанима, с великом дозом сјете и носталгије и данас, тридесетак година након одласка у избјеглиштво, прича о свом завичају.

„И тако ја кренем из Потока преко бријега у Вртле. Скокнем до бунара, па крај Савине куће до ђедине старе куће. Обиђем моје Гуске, вирнем како су Зељке. Скренем на Врбу, напијем се воде па преко Башчице дођем до Новке у Селишће. Заједно идемо до Савића, можда је Милијана дошла из Биљешева. Код Савића нема никог, а ни Марчете и Удовичићи нису ту.

И, наравно, сузе овлаже очи... Идемо даље, успомене и жал за завичајем нико нам не може одузети.

Семберија инфо