Милан Лазић, шеф Одсјека за културу, спорт и физичку културу и односе са вјерским заједницама при Одјељењу за друштвене дјелатности Скупштине града, говори за Семберија Инфо
Умјесто да будем ватрогасац, живот ме одвео на другу страну
Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
Поред моје породице, супруге и двоје дјеце, који су ми највећа подршка у свему, свакако највећи успјех су резултати које сам постигао у богатој спортској каријери.
На професионалном плану задовољство ми је што сам био дио тима који је реализовао пројекат изградње једног од најмодернијих школских објекта у Републици Српској – петоразреднa подручнa ОШ „Вук Караџић“, у чијем склопу се налази и објекат вртића. С обзиром на то да је Град Бијељина проглашен за Европски град спорта за 2020. годину, част ми је што је Одсјек на чијем сам челу значајно допринео да наш град понесе ову престижну титулу.
Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
Као дијете имао сам жељу да будем ватрогасац. Вјероватно већина дјечака у дјетињству машта о тим херојским занимањима, али живот вас најчешће одведе на неку другу страну и дјечачки снови се обично не испуне.
Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година?
Као београдски студент често сам са друштвом улазио „на индекс“ на представе Народног позоришта. Издвојио бих Нушића, који је увијек актуелан – ,,Ожалошћена породица’’, ,,Сумњиво лице’’... Од књига – српски класик „На Дрини ћуприја“, а увијек радо погледам на телевизији „Ово мало душе“, редитеља Адемира Кеновића.
Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Настојим да сваки слободан тренутак од професионалних обавеза проведем са породицом. Страствени сам ловац и са нестрпљењем чекам сваки почетак ловне сезоне.
Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
Иако Град Бијељина одваја значајна средства за спорт и културу, увијек може боље. Очекујем да ће након реконструкције и враћања сјаја објекту Соколског дома култура у Бијељини бити подигнута на виши ниво. Реализацијом овог пројекта планирано је да све значајније установе културе своју дјелатност обављају у овом објекту, што ће сигурно побољшати културну понуду Града.
Израдњом рефлектора на Градском стадиону и нових спортских сала обезбиједиће се услови за квалитетније бављење спортом, чиме ће Град Бијељина оправдати епитет Европског града спорта и у наредним годинама, не само у 2020. години.
Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Бијељину у будућности видим као привредни, спортски и културни центар у који млади људи радо долазе, заснивају породице и остају на овим просторима. Да бисмо остварили овакву визију града неопходно је да сви друштвени актери развију свијест о сопственој одговорности за просперитет средине у којој живе.
Семберија Инфо
Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
Поред моје породице, супруге и двоје дјеце, који су ми највећа подршка у свему, свакако највећи успјех су резултати које сам постигао у богатој спортској каријери.
На професионалном плану задовољство ми је што сам био дио тима који је реализовао пројекат изградње једног од најмодернијих школских објекта у Републици Српској – петоразреднa подручнa ОШ „Вук Караџић“, у чијем склопу се налази и објекат вртића. С обзиром на то да је Град Бијељина проглашен за Европски град спорта за 2020. годину, част ми је што је Одсјек на чијем сам челу значајно допринео да наш град понесе ову престижну титулу.
Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
Као дијете имао сам жељу да будем ватрогасац. Вјероватно већина дјечака у дјетињству машта о тим херојским занимањима, али живот вас најчешће одведе на неку другу страну и дјечачки снови се обично не испуне.
Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година?
Као београдски студент често сам са друштвом улазио „на индекс“ на представе Народног позоришта. Издвојио бих Нушића, који је увијек актуелан – ,,Ожалошћена породица’’, ,,Сумњиво лице’’... Од књига – српски класик „На Дрини ћуприја“, а увијек радо погледам на телевизији „Ово мало душе“, редитеља Адемира Кеновића.
Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Настојим да сваки слободан тренутак од професионалних обавеза проведем са породицом. Страствени сам ловац и са нестрпљењем чекам сваки почетак ловне сезоне.
Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
Иако Град Бијељина одваја значајна средства за спорт и културу, увијек може боље. Очекујем да ће након реконструкције и враћања сјаја објекту Соколског дома култура у Бијељини бити подигнута на виши ниво. Реализацијом овог пројекта планирано је да све значајније установе културе своју дјелатност обављају у овом објекту, што ће сигурно побољшати културну понуду Града.
Израдњом рефлектора на Градском стадиону и нових спортских сала обезбиједиће се услови за квалитетније бављење спортом, чиме ће Град Бијељина оправдати епитет Европског града спорта и у наредним годинама, не само у 2020. години.
Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Бијељину у будућности видим као привредни, спортски и културни центар у који млади људи радо долазе, заснивају породице и остају на овим просторима. Да бисмо остварили овакву визију града неопходно је да сви друштвени актери развију свијест о сопственој одговорности за просперитет средине у којој живе.
Семберија Инфо
