Хор ,,Србадија“ слави 120 година од оснивања и свог изузетно успјешног дјеловања. Иако је сваки концерт ,,Србадије“ славље, концерт за 120. годишњицу, који ће бити одржан 19. новембра у Центру за културу, нешто је посебно, нешто што се догађа само једном, нешто што се не пропушта!

Зашто славимо? Славимо, јер су нам важни људи, бивши и садашњи пјевачи. Они су ти који стварају и стварали су музику својим гласовима, они су ти који су створили заједништво - наш хор’’, истиче професор др Десанка Тракиловић која ,,Србадију“ води готово три деценије.

Сви који су имали дара, привилегију и срећу да пјевају у ,,Србадији“ осјетили су оно што Десанка Тракиловић увијек истиче: ,,За заједничко музицирање најважнија је љубав’’. Кроз љубав су учили да дишу, говоре, мисле, крећу се слободно и пјевају. Зато је све што су урадили било квалитетно, за памћење и заувијек. За своје наступе, како у земљи, тако и иностранству, хор је примио бројна признања и награде. Заправо, успјеси ,,Србадије“ дјелују помало нестварно, као да није са ових простора, ни из овог времена. ,,Србадија“ је изузетна појава на српској музичкој сцени, јер осим што је ријеч о хору дуге традиције, истиче се и својим репертоаром. На богатом репертоару налазе се духовна и свјетовна дјела домаћих и страних композитора, а изводећи их ,,Србадија“ се уздигла до висина до којих ријетки стигну- постали су познати у читавом свијету.

Историја овог хора је дуга, а његова садашњост богата успјесима. Основан је као Српско црквено пјевачко друштво ,,Србадија“ 1899. године. Од оснивања је био један од знамења Бијељине, а највећи успон доживио је под вођством познатог музичког педагога Стевана Крнића. Као и остала национална друштва, и овај хор је више пута забрањиван, дефинитивно након Другог свјетског рата, да би га Стеван Крнић, убрзо након рата, обновио под новим именом - Синдикални пјевачки хор, који је ускоро постао Културно-умјетничко друштво ,,Радојка Лакић“. Успјешно је радио све до 1953.године.

Под својим старим именом хор је обновљен 1992. године и од тада ниже само успјехе. Стевана Крнића замијенила је Десанка Тракиловић и под њеним вођством хор је достигао свјетске висине и постао најбољи у региону и један од најбољих у свијету. На свјетској ранг листи хорова, коју прави угледна међународна фондација ,,Мусика мунди“, бијељински хор ,,Србадија“ заузима 33. мјесто у свијету у категорији традиционалне музике, 36. мјесто у категорији мјешовитих хорова, а на листи Топ 1000 свих хорова свијета налази се на 128. мјесту. То је нешто чиме се нико други у овом крају не може похвалити.

Хор, који данас има више од 160 чланова, уз 120 чланова дјечијег хора, организатор је годишњег, већ традиционалног фестивала хорске музике ,,Мајске музичке свечаности“ у Бијељини. А каква је то манифестација показује и податак да је до сада, у оквиру ове манифестације, од 2002. до 2019. године, наступило више од 35 хиљада пјевача из Аустрије, Украјине, Србије, БиХ, Бугарске, Њемачке, Грчке, Мађарске... Својим угледом и бројним

међународним наградама ,,Србадија“ је успјела да доведе у Бијељину реномиране хорове и најуспјешније диригенте из свијета хорске музике.

Списак награда и признања које је ,,Србадија“ добила дјелује импресивно. Поменимо неке од њих: сребрна

медаља у категорији духовне музике у Линцу 2000. године, Златна медаља на међународном такмичењу хорова у Будимпешти 2001. године, двије сребрне медаље на такмичењу ,,Орландо ди Ласо” у Италији 2001. године, златна и сребрна медаља у Будимпешти 2003. године, двије златне медаље и специјална награда ,,Јоханес Брамс” на истом такмичењу 2005. године, златна и сребрна медаља на фестивалу у Њемачкој 2005. године, златна и сребрна медаља у Линцу 2005. године, златна и сребрна медаља на Олимпијади хорова Тасоса у Грчкој, као и Златну медаљу ,,Филип Вишњић” града Бијељина. Ови успјеси звуче невјероватно, кад се узму у обзир услови у којима хор ради и опште стање у друштву.



Највеће заслуге за све ово припадају Десанки Тракиловић, диригентици и изузетном музичком педагогу. Она је рођена у Тузли 1959. године, завршила је Музичку академију у Београду, а у Бијељину је дошла 1992. године. Радила је као професор и директор Музичке школе ,,Стеван Стојановић Мокрањац“, а затим као професор на Учитељском факултету, била је и ректор Слобомир П Универзитета, а након тога редовни професор Педагошког факултета у Бијељини. Завршила је постдипломске студије за диригента, код прослављене Даринке Матић Маровић, а њен рад допуњује и наставља и њена кћерка Јелена.

- Велика је срећа да имамо дјечији хор. Дјеца узраста од три до 12 година ту развијају вокалну технику, понашање и његу гласа, те ми без тог дјечијех хора сигурно не бисмо имали то што данас имамо. Сем солиста и три-четири члана који су одњеговани раније, садашњи чланови хора ,,Србадија“ су били чланови дјечијег хора који посљедњих 15 година води Јелена.

Генерације се мијењају, али умјетнички доживљај и квалитет остају на високом нивоу’’, истиче Десанка Тракиловић.

Љубав, ентузијазам и високи критеријуми гарантују ,,Србадији“ још барем 120 година постојања. Али...

- Са члановима хора гдје год сам дошла били су најбољи, а овдје, у свом граду, немају кров над главом. Мислим да то није добро, јер морају да имају свој простор. Тешко ми је да ја са толико труда свих ових година нисам успјела да то обезбиједим ,,Србадији“. Уточиште сад имају у мом стану, у комшијском дворишту и хаустору Педагошког факултета на ком сам професор, указује Десанка Тракиловић на проблем за чије је рјешавање неопходна помоћ локалне заједнице.

Упркос свему, чини се, још пуно вели- ких успјеха је пред њима, јер Десанка Тракиловић има одличну насљедницу, Јелену, која с пуно љубави обавља свој посао.