Збирка кратких прича ,,Жена са марамом’’, првенац Ане Тиквеше, медицинске сестре на Одјељењу неонатологије бијељинске болнице и оснивача Удружења грађана за заштиту и развој здравог тијела труднице и омладине ,,Мама М’’ испричана је душом. ,,Душом’’ је и Вања Манојловић, чланица Удружења ликовних умјетника ,,Свети Лука’’ из Бијељине осликала насловну страну ове књиге.
 
 Ана Тиквеша за ,,Семберске новине’’ каже да писање доживљава као један дио себе, дио тијела и срчаног мишића, који је временом преплавио и једно и друго и све чешће пробија бране могућег и немогућег.
 
Ова жена ведрог духа, како за себе каже, по једнима остварена, по себи још непронађена, тврди да жена може да издржи много више него што и сама мисли. То је, на неки начин, и порука њеног писања.
 
,,Жена са марамом’’ садржи шездесетак кратких прича, које би, свака за себе, како тврди професор српске књижевности и језика Невена Милосављевић, један од рецензената, могле бити колумна.
 
-Али, са друге стране, у овим причама изаражена је већа субјективност, неретко интимност, па бисмо могли да их упоредимо са још модернијим жанром – блог, који код наше списатељице има дневничку природу. Централна фигура свих прича је жена. Жена као мајка, супруга, сестра, кћер, домаћица, уметник, послодавац и радник’’, прецизира професорка Милосављевић.
 
Ипак, највише пажње ауторка је посветила жени са марамом, жени која симболише, нажалост, многе жене овог доба које се свесрдно боре против опаке болести.
 
-Илустрација насловнице је жена са плавом марамом. Одговор је једноставан - плава боја симболизује оздрављење, небо, воду и живот, а бијела чистоту која жена носи у себи, а коју, нажалост, многи не цијене’’, искрена је Ана Тиквеша, која признаје да често носи и одјевне комбинације у плаво – бијелим тоновима.
 
 Књигу чине аутобиографски текстови из свакодневног живота, мотивисани различитим приликама и неприликама у којима читалац може препознати и дио реалности и своје стварности.
 
-Иако доминирају интимне испосвијести жене која воли и која зна да воли свим бићем међу записима се могу наћи пронаћи и друге теме, заправо, збирка је тематски врло разноврсна. Све у свему збирка ,,Жена са марамом’’ је читљива, писана лаким и приступачним стилом, језиком који је актуелан и специфичан на свој начин. Иако је жена централни лик сваке цртице, она није намијењена само женама, већ свима онима који желе да схвате и разумију ,,емоцију и ћуд жене’’’’, поручује рецензент професор др Вељко Брборић.
 

Жена са плавом марамом

Насловну страну ,,Жене са марамом’’ осликала је Вања Манојловић, члан Удружења ликовних умјетника ,,Свети Лука’’ из Бијељине.

О сарадњи са Аном Тиквешом Вања каже да је до сарадње дошло сасвим спонтано.             

-Искрена да будем ни сама нисан сигурна како је конкретно дошло до сарадње. Ану познајем годинама из виђења, а њене приче сам пратила на друштвеним мрежама. У неком моменту смо дошле на идеју да покушам урадити илустрацију. Ана ми је послала причу и рекла да ће књига носити назив баш по њој.

 - ,,Жена са марамом’’. Прочитала сам је и одлучила да покушам. Покушала сам дочарати ту жену из Анине приче, жену која је у исто вријеме и тужна, и поносна, рањива и пркосна, а, изнад свега, снажна. Жену која са поносом носи и своје сузе и свој осмијех.
 

Не знам колико сам у томе успјела, али сигурно знам једно, а то је – ако бих поново требало да илуструјем причу Ане Тиквеше о жени са марамом, урадила бих на исти начин. У сваком случају био је то велики изазов за мене, али  и велико задовољство сарађивати са Аном’’, објашњава за ,,Семберске новине’’ Вања Манојловић.

Каже да се сликарством бави годинама уназад, али да јој је ово прва илустрација насловне стране књиге.

-Тренутно радим насловну страну за још једну књигу, али о том по том. Како ће осликати насловницу књиге, Вања каже да то, прије свега, зависи од  аутора и његових замисли, али и од емоција  које књига или прича пробуде у њој.

 - Илустрација би требала, на неки начин, да оплемени књигу, да јој да визуелни идентитет,  да је издвоји из масе, бар на онај први поглед.Мада сва њена суштина и вриједност је,  управо, између корица’’, закључује, на крају, Вања Манојловић.    

 

То потврђује и ауторка књиге, наглашавајући да су приче сасвим случајно угледале свјетлост дана.
 
-Захваљујући конкурсу издавачке куће ,,АСоглас’’ из Зворника, ја сам послала своје записе, које сам мало преуредила, а које сам објављивала на друштвеним мрежама. Њима се мој начин писања допао и тако је одштампана ,,Жена са марамом’’. А, што се тиче насловне стране, то је урадила Вања Манојловић, која је апсолутно разумјела моју визију жене са плавом марамом’’, искрена је Ана Тиквеша и подсјећа на дивно искуство са промоције књиге на Сајму књига у Београду.
 
-Велика је част бити са познатим и доказаним писцима на једном таквом мјесту’’, каже Вања и каже да ће бити још књига, а и да већ има готов роман, који, такође, говори о жени - мајци, домаћици, жени стубу породице.
 
-Често на питање одакле црпим инспирацију немам конретан одговор, јер појаве, људи, ситуације који имају директану или индиректну везу са мном и мојим животом, ако у и најмањој мјери оставе траг, постају јунаци у мојим пискарањима. Али, ако се деси, да ме изненада не буде, немој да се љутиш мислећи да сам заборавила све што обећах...’’, наглава Ана Тиквеша и најављује да ће ,,Жена са маромом’’ бити промовисана 28. новембра у Народној библиотеци ,,Филип Вишњић’’ у Бијељини.
 
портал Семберија инфо (В.Зеленовић)