БРАЧНИ ПАР МАНИГОДА из бијељине ПОРУЧУЈЕ: Када има љубави, све је лакше
Сергеју и Луки центар свијета је сестра Јулија
Насмијану и веселу породицу Манигода из Бијељине чине мама Дијана, тата Зоран који су у браку 15 и по година и њихово троје малишана Сергеј (14), Лука (11) и мјезимица Јулија (4). Мама Дијана је по занимању козметичарка, а тата Зоран угоститељ.
На почетку разговора за „Семберија инфо“, Манигоде, Дијана и Зоран, истичу да им није био план да имају троје дјеце, него се, једноставно, тако догодило.
- Ми волимо да кажемо да се дјеца не планирају, јер то није посао, ни годишњи одмор, него су они производ љубави. Све троје су у наш живот дошли када су требали и ништа не би мијењали“, истакли су мама Дијана и тата Зоран.
Дијана је додала да је јако нервирају приче, које свакодневно чује, као што су „никада није било теже одгајати дјецу, него у данашње вријеме“,
- Не бих се сложила са тим да никада није било теже, него је сасвим обратно. Никада није било лакше, јер никада се више није имало. Прије се знало када је беба у кући по штрику који се бијели од пелена, а данас можемо да приуштимо једнократне пелене. Дјеци никада ноге нису мокре, јер скоро сви имају више пари патика, чизама, а о храни и слаткишима да не причамо. Тренутно нас уништава то што смо „бијесни“, јер хоћемо да су нам кућа, али и дјеца као из часописа и све нешто морамо што више да имамо. Наша дјеца немају свако своју собу. Спавају у једној која је пуна љубави и ништа им не фали. Стара пословица „гдје чељад нису бијесна, кућа није тијесна“, код нас се показала као истинита“, нагласила је Дијана.
Синови, Сергеј и Лука, похађају основну школу и активно тренирају фудбал од четврте године живота. Према ријечима тате Зорана телевизијски екран код куће им се константно зелени, јер непрекидно прате фудбалске утакмице, што су завољели уз њега. Принцеза и мјезимица цијеле породице, Јулија, похађа вртић.
Кроз осмијех родитељи су додали да се све троје малишана воле и слажу, али и да се разликују, по много чему.
- Воле много заједничких ствари, али Сергеј воли да „влада“, као и сваки старији брат, воли да се служи триковима да би стигао до циља. Са друге стране, Лука је као мали војник, код њега се све зна и нема трикова. Тако да, њих двојица између себе имају стално неке конфликте и као два дјечака све рјешавају физичким путем. Заједничка ствар, поред фудбала, који тренирају и редовно прате, јесте њихова сестрица Јула, која је центар њиховог свијета. Увијек су ту да је причувају, нахране, пресвуку, па чак и успавају, јер када је она у питању ништа им није тешко. Јулија је наша мала принцеза, која је јако стидљива, мирна и није размажена“, поносно и кроз осмијех су признали Дијана и Зоран.
Мама Дијана је истакла да је живот у вишечланој породици, са троје малишана, некада тежак, али да је изузетно лијеп.
- Треба живаца, али и времена за све. Ујутро волим да са њима заједно правим доручак, пустимо музику и све буде супер, док се нпр. не деси да Јулија испусти и полупа јаје, па ја повисим тон, након тога слиједи расправа и опет смијех. Јако је динамичан живот и дани са њих тоје. На сву срећу, имамо помоћ бака и деке. Сада деко много активније помаже око њих. Док су била само њих двојица баке су постизале све, али од како се Јулија родила и деко је укључен. Сви су ту да помогну и сви нађу времена за дјецу. Све је лакше када имамо помоћ и подршку, јер и Зоран и ја имамо приватне бизнисе и немамо устаљено радно вријемо. Много нам значи њихова помоћ и подршка и веома смо им захвални на томе“, кроз осмијех је рекла Дијана.
Дијана и Зорaн кажу да се труде да буду добар примјер својим малишанима током њиховог одрастања.
- Ми њима можемо да причамо шта год хоћемо и да учимо из књига, али они, ипак, гледају у нас и усвајају све што ми радимо. Трудимо се да будемо што боље особе и да што више разумијемо различите људе око себе и различита мишљења. Причамо им о ономе што је за њихов узраст прикладно и што разумију, иако се они сада сусрећу са свим и свачим, поготову на интеренту, јер тамо виде ствари за које још увијек нису спремни. Колико год се трудимо да то исконтролишемо и неке ствари забранимо, они то, ипак, виде, поготову Сергеј, који је у пубертету. Учимо их да није страшно ако се некада посвађају и то је здраво и добро, ако за то постоје аргументи. До сада се то показало као добро, јер нам се нико није пожалио на њих ни у школи, ни вртићу, а ни на улици“, наглашавају Манигоде.
-У браку нема калкулисања, а љубав је најважнија, јер када она постоји, све је лакше. Дјецу Бог да када треба и колико треба, јер ни ту нема калкулисања, јер као што смо на почетку рекли, она су производ љубави“, поручују за крај Дијана и Зоран Манигода.
Семберске новине - Семберија инфо
Насмијану и веселу породицу Манигода из Бијељине чине мама Дијана, тата Зоран који су у браку 15 и по година и њихово троје малишана Сергеј (14), Лука (11) и мјезимица Јулија (4). Мама Дијана је по занимању козметичарка, а тата Зоран угоститељ.
На почетку разговора за „Семберија инфо“, Манигоде, Дијана и Зоран, истичу да им није био план да имају троје дјеце, него се, једноставно, тако догодило.
- Ми волимо да кажемо да се дјеца не планирају, јер то није посао, ни годишњи одмор, него су они производ љубави. Све троје су у наш живот дошли када су требали и ништа не би мијењали“, истакли су мама Дијана и тата Зоран.
Дијана је додала да је јако нервирају приче, које свакодневно чује, као што су „никада није било теже одгајати дјецу, него у данашње вријеме“,
- Не бих се сложила са тим да никада није било теже, него је сасвим обратно. Никада није било лакше, јер никада се више није имало. Прије се знало када је беба у кући по штрику који се бијели од пелена, а данас можемо да приуштимо једнократне пелене. Дјеци никада ноге нису мокре, јер скоро сви имају више пари патика, чизама, а о храни и слаткишима да не причамо. Тренутно нас уништава то што смо „бијесни“, јер хоћемо да су нам кућа, али и дјеца као из часописа и све нешто морамо што више да имамо. Наша дјеца немају свако своју собу. Спавају у једној која је пуна љубави и ништа им не фали. Стара пословица „гдје чељад нису бијесна, кућа није тијесна“, код нас се показала као истинита“, нагласила је Дијана.
Синови, Сергеј и Лука, похађају основну школу и активно тренирају фудбал од четврте године живота. Према ријечима тате Зорана телевизијски екран код куће им се константно зелени, јер непрекидно прате фудбалске утакмице, што су завољели уз њега. Принцеза и мјезимица цијеле породице, Јулија, похађа вртић.
Кроз осмијех родитељи су додали да се све троје малишана воле и слажу, али и да се разликују, по много чему.
- Воле много заједничких ствари, али Сергеј воли да „влада“, као и сваки старији брат, воли да се служи триковима да би стигао до циља. Са друге стране, Лука је као мали војник, код њега се све зна и нема трикова. Тако да, њих двојица између себе имају стално неке конфликте и као два дјечака све рјешавају физичким путем. Заједничка ствар, поред фудбала, који тренирају и редовно прате, јесте њихова сестрица Јула, која је центар њиховог свијета. Увијек су ту да је причувају, нахране, пресвуку, па чак и успавају, јер када је она у питању ништа им није тешко. Јулија је наша мала принцеза, која је јако стидљива, мирна и није размажена“, поносно и кроз осмијех су признали Дијана и Зоран.
Мама Дијана је истакла да је живот у вишечланој породици, са троје малишана, некада тежак, али да је изузетно лијеп.
- Треба живаца, али и времена за све. Ујутро волим да са њима заједно правим доручак, пустимо музику и све буде супер, док се нпр. не деси да Јулија испусти и полупа јаје, па ја повисим тон, након тога слиједи расправа и опет смијех. Јако је динамичан живот и дани са њих тоје. На сву срећу, имамо помоћ бака и деке. Сада деко много активније помаже око њих. Док су била само њих двојица баке су постизале све, али од како се Јулија родила и деко је укључен. Сви су ту да помогну и сви нађу времена за дјецу. Све је лакше када имамо помоћ и подршку, јер и Зоран и ја имамо приватне бизнисе и немамо устаљено радно вријемо. Много нам значи њихова помоћ и подршка и веома смо им захвални на томе“, кроз осмијех је рекла Дијана.
Дијана и Зорaн кажу да се труде да буду добар примјер својим малишанима током њиховог одрастања.
- Ми њима можемо да причамо шта год хоћемо и да учимо из књига, али они, ипак, гледају у нас и усвајају све што ми радимо. Трудимо се да будемо што боље особе и да што више разумијемо различите људе око себе и различита мишљења. Причамо им о ономе што је за њихов узраст прикладно и што разумију, иако се они сада сусрећу са свим и свачим, поготову на интеренту, јер тамо виде ствари за које још увијек нису спремни. Колико год се трудимо да то исконтролишемо и неке ствари забранимо, они то, ипак, виде, поготову Сергеј, који је у пубертету. Учимо их да није страшно ако се некада посвађају и то је здраво и добро, ако за то постоје аргументи. До сада се то показало као добро, јер нам се нико није пожалио на њих ни у школи, ни вртићу, а ни на улици“, наглашавају Манигоде.
-У браку нема калкулисања, а љубав је најважнија, јер када она постоји, све је лакше. Дјецу Бог да када треба и колико треба, јер ни ту нема калкулисања, јер као што смо на почетку рекли, она су производ љубави“, поручују за крај Дијана и Зоран Манигода.
Семберске новине - Семберија инфо
