Грађевински материјал поскупљује из дана у дан: Корона промијенила много тога на тржишту грађевинског материјала
Грађевински материјал за изградњу стамбених и пословних објеката драстично је поскупио у овој години. Власници стоваришта грађевинског материјала кажу да тренутно највећи проблем представља недостатак жељезне арматуре и арматурних мрежа која је у три до четири наврата поскупјела укупно за 74 одсто у односу на цијену из прошле године.
У међувремену су повећане цијене цемента за око пет до дванаест одсто, као и цијене цријепа и опекарских производа, за око десетак одсто.
На стовариштима грађевинског материјала у Бијељини смо сазнали да је стиропор, који се користи као изолациони материјал, поскупио за око 50 одсто.
На тржишту нема ни пуне цигле, која се углавном производи ручно, у старим пећима, уз поступак природног сушења. Ову циглу су, углавном, производили познати мајстори Црнотравци, из јужне Србије. На подручју Републике Српске тренутно ради једна таква циглана у Блажевцу, у Посавини. Једна таква циглана производила је пуну циглу у Пукишу, на Мајевици, али, ни она у овој години није била у функцији.
Продавци грађевинског материјала кажу да је након пандемије вируса корона пуно тога промијењено и на тржишту грађевинских производа. На стовариштима се данас може пронаћи комплетна опрема за куће и станове, од водоинсталационог материјала, пећи за гријање, радијатора, тако да се на једном мјесту може купити све оно што се некада за потребе станоградње набављало на више локација.
На стоваришту ,,Бранком”, уз љубазност продавца Бориса Лека, сазнали смо да се цијене грађевинског материјала формирају на свјетском нивоу, те да је врло тешко утицати на њихово формирање на локалу.
- Тачно је то да је све поскупјело и да влада несташица арматурних мрежа још од почетка ове године. Пуна цигла је поскупјела десетак пфенига по комаду. Цемент је, према нашим евиденцијама, поскупио за око 12 одсто, али, поскупјели су и бројни други материјали за изградњу кућа и пословних објеката. На мукама су инвеститори, али и крајњи купци на које се пребацује терет повећања цијена. Да ли ће у скорије вријеме доћи до стабилизације цијена на тржишту, зависиће, прије свега, од количина наручене робе која нам буде стизала. Сви се надамо да ће грађевински сектор опстати, јер он за собом повлачи тридесетак привредних дјелатности”, каже Борис Лек.
Семберске новине - Семберија инфо
У међувремену су повећане цијене цемента за око пет до дванаест одсто, као и цијене цријепа и опекарских производа, за око десетак одсто.
На стовариштима грађевинског материјала у Бијељини смо сазнали да је стиропор, који се користи као изолациони материјал, поскупио за око 50 одсто.
На тржишту нема ни пуне цигле, која се углавном производи ручно, у старим пећима, уз поступак природног сушења. Ову циглу су, углавном, производили познати мајстори Црнотравци, из јужне Србије. На подручју Републике Српске тренутно ради једна таква циглана у Блажевцу, у Посавини. Једна таква циглана производила је пуну циглу у Пукишу, на Мајевици, али, ни она у овој години није била у функцији.
Продавци грађевинског материјала кажу да је након пандемије вируса корона пуно тога промијењено и на тржишту грађевинских производа. На стовариштима се данас може пронаћи комплетна опрема за куће и станове, од водоинсталационог материјала, пећи за гријање, радијатора, тако да се на једном мјесту може купити све оно што се некада за потребе станоградње набављало на више локација.
На стоваришту ,,Бранком”, уз љубазност продавца Бориса Лека, сазнали смо да се цијене грађевинског материјала формирају на свјетском нивоу, те да је врло тешко утицати на њихово формирање на локалу.
- Тачно је то да је све поскупјело и да влада несташица арматурних мрежа још од почетка ове године. Пуна цигла је поскупјела десетак пфенига по комаду. Цемент је, према нашим евиденцијама, поскупио за око 12 одсто, али, поскупјели су и бројни други материјали за изградњу кућа и пословних објеката. На мукама су инвеститори, али и крајњи купци на које се пребацује терет повећања цијена. Да ли ће у скорије вријеме доћи до стабилизације цијена на тржишту, зависиће, прије свега, од количина наручене робе која нам буде стизала. Сви се надамо да ће грађевински сектор опстати, јер он за собом повлачи тридесетак привредних дјелатности”, каже Борис Лек.
Семберске новине - Семберија инфо
