Свјетска здравствена организација (СЗО - енг. WHО-World Health Organisation) је установила Свјетску седмица свијести о антибиотицима, која има за циљ повећати свијест о глобалној отпорности на антибиотике, те избјећи даље настајање и ширење резистенције (отпорности) на антибиотике, наводе из Института за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ). 

Самовољно или прекомјерно кориштење антибиотика представља већи ризик и опасност за здравље људи, него сама инфекција, јер се стварањем отпорности инфекције на лијек ствара додатни, већи, скупљи и дужи проблем за лијечење. 



Глобални акциони план за борбу против отпорности на антибиотике и друге антимикробне лијекове одобрен је на 68. Свјетској здравственој скупштини у мају 2015. године, а један од кључних циљева плана је побољшати свијест и разумијевање антимикробне резистенције (АМР) на учинковит начин кроз комуникацију, образовање и обуку.

Угрожено лијечење и операције

Антимикробна резистенција (АМР) пријети ефикасној превенцији и лијечењу све већег спектра инфекција узрокованих бактеријама, паразитима, вирусима и гљивицама. Без ефикасних антибиотика, успјех великих оперативних захвата и хемотерапије рака био би угрожен, а трошак здравствене бриге за болеснике с резистентним инфекцијама је већи од бриге за болеснике с нерезистентним инфекцијама због дужег трајања болести, додатних испитивања и употребе скупљих лијекова.



Само у 2016. години, према подацима СЗО,  код 490.000 људи широм свијета се развио мултирезистентни облик туберкулозе (ТБ), а отпорност на лијекове такођер почиње компликовати борбу против ХИВ-а и маларије.

Антимикробна резистенција се дешава када се микроорганизми, попут бактерија, гљивица, вируса и паразита промијене када су дуже или конитнуирано изложени антимикробним лијековима, попут антибиотика, антихелминтика, антифунгалних, антивирусних и антималаријских лијекова. Микроорганизми тада стварају отпорност на лијекове, а понекад се називају и „супербактерије“. Као резултат тога, лијекови постају неучинковити, а инфекције задржавају у тијелу, повећавајући ризик од ширења на друге.

​

Без ефикасних антимикробних средстава за превенцију и лијечење инфекција, медицински поступци попут трансплантације органа, хемотерапије рака, лијечења дијабетеса и великих оперативних захвата (нпр. царских резова или замјена кукова) постају врло ризични, кажу у ИНЗ. 

Антимикробна резистенција (АМР) настаје природно с временом, обично путем генетских промјена. Међутим, прекомјерна употреба или злоупотреба антимикробних средстава убрзава овај процес. На многим мјестима антибиотици се прекомјерно употребљавају и злоупотребљавају код људи и животиња и често се дају без стручног надзора. 

Примјери злоупотребе укључују када их узимају особе с вирусним инфекцијама попут прехладе и грипе, те када их се даје животињама као покретачима раста или се користе за спречавање болести код здравих животиња. Лоша контрола инфекције, неадекватни санитарни увјети и неприкладно руковање храном потичу ширење антимикробне отпорности.

Рационално кориштење

Зато се обиљежава Седмица свијести о антибиотицима којима се пацијенте потиче на одговорно понашање, уз препоруке да антибиотике користите само ако вам их је доктор прописао, јер ако их није прописао, то значи да нису потребни. Ако их је прописао, неопходно је да их примјењујете тачно онолико дуго колико вам је прописано и на начин који вам је одређен. Вишак лијекова треба на прописан начин уништити, те их нипошто дијелити другима по нахођењу. 

Према инструкцијама стручњака Института за здравље, од инфекција се не може заштитити континуираним кориштењем антибиотика, него прањем руку и хигијенском припремом хране, избјегавањем контакта с болесним особама и вођењем сигурног сполног живота, као и редовним вакцинисањем. 

Ако се рационално користе, антимикробни лијекови могу се ефикасно борити против бактеријских инфекција. Нјихова употреба и злоупотреба, међутим, могу довести до развоја бактерија отпорних на антимикробне лијекове. Када бактерије развију отпорност на антимикробни лијек, тај лијек може бити мање ефикасан у борби против инфекције коју узрокује та бактерија. 

Од пресудног је значаја да примјенимо "One health" - "Једно здравље" приступ, обзиром да је АМР проблем и љекара и ветеринара, и људи и животиња. "Једно здравље" је интегративни напор више дисциплина које дјелују на локалном, националном и глобалном нивоу како би се постигло оптимално здравље људи, животиња и околине. 

Семберија инфо - Институт за здравље и сигурност хране Зеница