Догодило се на данашњи дан, 9. октобар
1701. године – У Њу Хејвну, у америчкој држави Конектикат, основан је Универзитет Јејл, данас један од најчувенијих универзитета у САД.
1789. године – У аустријско-турском рату аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон заузео је Београд.
1806. године – Пруска је прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у којем је поражена уз тешке територијалне губитке. Миром у Тилзиту 1807. године изгубила је цело подручје између Рајне и Лабе и већи део земаља стечених деобом Пољске.
1831. године – У атентату је убијен председник Грчке, Јоанис Каподистријас, један од вођа борбе за ослобођење од турске власти. Као председник од 1827. године владао је апсолутистички ослањајући се на војску, што је изазвало револт либералних политичара.
1835. године – Рођен је француски композитор и клавирски виртуоз Камиј Сен-Санс, један од оснивача Националног музичког друштва (1871). Његов богати опус обухвата све врсте мужичких дела од којих је најпознатија опера “Самсон и Далила”.
1854. године – Рођен је српски физичар и проналазач Михаило Пупин, професор математике и физике (1901) на Колумбија универзитету. Његов најзначајнији проналазак, самоиндукциони калемови (“Пупинови калемови”) (1890), омогућио је телефонски и телеграфски пренос на велике даљине помоћу кабла. За аутобиографску књигу “Од исељеника до проналазача” добио је 1924. године Пулицерову награду.
1892. године – Рођен је Иво Андрић, чије је дело донело међународни углед и признање југословенској књижевности. Први је и до сада једини југословенски књижевник добитник Нобелове награде за књижевност (1961). Најзначајнија дела: “Еx понто”, “Знакови”, “На Дрини ћуприја”, “Травничка хроника”, “Госпођица”, “Проклета авлија”.
1915. године – Немачке и аустроугарске трупе су у Првом светском рату заузеле Београд.
1934. године – У Марсеју је убијен југословенски краљ Александар И Карађорђевић. Атентат у којем је погинуо и француски министариностраних послова Жан Луј Барту, организовали су лидери хрватског усташког покрета и македонских националиста, а извршио га је Влада Черноземски.
1944. године – Почела је Трећа московска конференција на којој су британски премијер Черчил и лидер СССР Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата.
1962. године – Уганда је стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.
1963. године – Више од 2.000 људи је погинуло у поплавама када је пукла око 300 метара висока брана “Вајонт” код Белуна, у североисточној Италији.
1967. године – У Боливији је убијен аргентински револуционар Ернесто “Че” Гевара, симбол револуције у Јужној Америци. Као бескомпромисни борац за правду стекао је велику популарност широм света, посебно међу младима. Учесник Кубанске револуције, министар у Кастровој влади (1961-65), постао је у новембру 1966. године лидер герилаца у Боливији, у октобру 1967. године је заробљен, а потом убијен.
1975. године – Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио је Нобелову награду за мир.
1983. године – У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено је 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јузнокорејске власти су за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје.
1992. године – У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору ове бивше југословенске републике, а мировним снагама (УНПРОФОР) наложено је да надгледају како се забрана поштује.
1993. године – У сукобима Муслимана и Хрвата у Мостару (Босна и Хецеговина) срушен је Стари мост, симбол града, саграђен у 16. веку за време турске владавине. Мост је био под заштитом УНЕСКО-а.
1997. године – Више од 200 људи је погинуло када је ураган “Паулина” погодио мексичко летовалиште Акапулко.
2002. године – Први пут у историји српског парламентаризма одржан је ТВ дуел кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг, Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса.
2002. године – Умро је југословенски телевизијски редитељ Сава Мрмак, један од најзначајнијих редитеља на овим просторима у домену историјске документарне драме, који се опробао и у свим осталим телевизијским жанровима.
2004. године – У Авганистану су одржани први директни председнички избори у историји те земље, на којима је победио дотадашњи привремени председник Хамид Карзаи.
(Независне)
1789. године – У аустријско-турском рату аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон заузео је Београд.
1806. године – Пруска је прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у којем је поражена уз тешке територијалне губитке. Миром у Тилзиту 1807. године изгубила је цело подручје између Рајне и Лабе и већи део земаља стечених деобом Пољске.
1831. године – У атентату је убијен председник Грчке, Јоанис Каподистријас, један од вођа борбе за ослобођење од турске власти. Као председник од 1827. године владао је апсолутистички ослањајући се на војску, што је изазвало револт либералних политичара.
1835. године – Рођен је француски композитор и клавирски виртуоз Камиј Сен-Санс, један од оснивача Националног музичког друштва (1871). Његов богати опус обухвата све врсте мужичких дела од којих је најпознатија опера “Самсон и Далила”.
1854. године – Рођен је српски физичар и проналазач Михаило Пупин, професор математике и физике (1901) на Колумбија универзитету. Његов најзначајнији проналазак, самоиндукциони калемови (“Пупинови калемови”) (1890), омогућио је телефонски и телеграфски пренос на велике даљине помоћу кабла. За аутобиографску књигу “Од исељеника до проналазача” добио је 1924. године Пулицерову награду.
1892. године – Рођен је Иво Андрић, чије је дело донело међународни углед и признање југословенској књижевности. Први је и до сада једини југословенски књижевник добитник Нобелове награде за књижевност (1961). Најзначајнија дела: “Еx понто”, “Знакови”, “На Дрини ћуприја”, “Травничка хроника”, “Госпођица”, “Проклета авлија”.
1915. године – Немачке и аустроугарске трупе су у Првом светском рату заузеле Београд.
1934. године – У Марсеју је убијен југословенски краљ Александар И Карађорђевић. Атентат у којем је погинуо и француски министариностраних послова Жан Луј Барту, организовали су лидери хрватског усташког покрета и македонских националиста, а извршио га је Влада Черноземски.
1944. године – Почела је Трећа московска конференција на којој су британски премијер Черчил и лидер СССР Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата.
1962. године – Уганда је стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.
1963. године – Више од 2.000 људи је погинуло у поплавама када је пукла око 300 метара висока брана “Вајонт” код Белуна, у североисточној Италији.
1967. године – У Боливији је убијен аргентински револуционар Ернесто “Че” Гевара, симбол револуције у Јужној Америци. Као бескомпромисни борац за правду стекао је велику популарност широм света, посебно међу младима. Учесник Кубанске револуције, министар у Кастровој влади (1961-65), постао је у новембру 1966. године лидер герилаца у Боливији, у октобру 1967. године је заробљен, а потом убијен.
1975. године – Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио је Нобелову награду за мир.
1983. године – У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено је 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јузнокорејске власти су за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје.
1992. године – У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору ове бивше југословенске републике, а мировним снагама (УНПРОФОР) наложено је да надгледају како се забрана поштује.
1993. године – У сукобима Муслимана и Хрвата у Мостару (Босна и Хецеговина) срушен је Стари мост, симбол града, саграђен у 16. веку за време турске владавине. Мост је био под заштитом УНЕСКО-а.
1997. године – Више од 200 људи је погинуло када је ураган “Паулина” погодио мексичко летовалиште Акапулко.
2002. године – Први пут у историји српског парламентаризма одржан је ТВ дуел кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг, Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса.
2002. године – Умро је југословенски телевизијски редитељ Сава Мрмак, један од најзначајнијих редитеља на овим просторима у домену историјске документарне драме, који се опробао и у свим осталим телевизијским жанровима.
2004. године – У Авганистану су одржани први директни председнички избори у историји те земље, на којима је победио дотадашњи привремени председник Хамид Карзаи.
(Независне)
