Знате ли да су емисији о пољопривреди најдуговјечније у Босни и Херцеговини, након оних централних информативних. Тако једна од њих егзистира већ пола вијека, док је вјерно прате још двије које су већ уполовиле њен стаж.
​
А, уредници, које углавном гледате у недјељним терминима на телевизијама, вриједно раде свих седам дана како би својим гледаоцима донијели актуелности из свијета аграра, али и занимљивости којих код фармера никада не мањка. Било је, причају нам, на снимањима  и смијеха и суза, а откривају и шта спремају од јесени.

Према суду пољопривредника с којима Агроклуб свакодневно комуницира, у  топ три  пољопривредне емисије спадају "Зелена панорама", "Сноп" и "Село". И знате шта је још занимљиво, већина њих не може изабрати која му је боља и када им вријеме дозволи, редовни су гледатељи свих.

Прва аграрна ТВ емисија

Најдуговјечнија пољопривредна емисија у Босни и Херцеговини је "Зелена панорама" на Федералној телевизији, која се почела емитовати још у јануару 1973. године и то је  прва аграрна телевизијска емисија  у нашој земљи. Њен аутор и идејни творац је био познати новинар и публициста Нијаз Абаџић. Прошла је кроз руке још пет уредника, а већ 16 година уређивачку палицу држи  Мирхат Мустафић  који је дио ове екипе више од двије деценије.

Мустафић притекао у помоћ кози која се почела јарити

"Пола стољећа емитовања, осим прекида због рата од 1992. до 1996., и основа које су поставили моји претходници, пред екипу 'Зелене панораме' стављају велику одговорност. Истовремено представљају и част и пружају задовољство да својим радом чувамо стечену репутацију", прича Мустафић за Агроклуб, додавши да прате трендове, али истовремено настоје остати вјерни основним вриједностима.

За изглед, садржаје, квалитет и континуитет емисије, осим уредника су, наглашава, заслужни и новинар и сниматељ и монтажер и све друге колеге које својим радом омогућавају успјешну реализацију. Интересантна дешавања на терену нису ријетка појава. Једном приликом је тако на козарској фарми у близини Томиславграда снимање изјаве прекинула коза која се почела јарити.

"Због потешкоћа и порода, који није почео како треба, снимање смо прекинули и кози помогли да на свијет донесе живо и здраво јаре. Након што смо сретну мајку и принову смјестили на топлу сламу, наставили смо снимање с осмјехом на лицима", присјећа се Мустафић.

Уредница премијесила хљеб

Три деценије у програму Радио телевизије Републике Српске емитира се "Сноп" у оквиру које је публицирано више од 25.000 прича, а своја искуства подијелило је више од 45.000 саговорника из свих дијелова Српске које повезује производња хране.

"Сви смо ми у једном снопу", каже уредница  Весна Вуковић-Дурић, додавши да се емисија од првог издања до данас, много развијала, концепцијски мијењала, а мијењали су се и уредници – али је од првог Милана Ракића до данас, идеја водиља"Снопа" остала иста - благовремено информисање пољопривредника.

Домаћини радије стају пред камеру

Занимљивих сцена ни овдје не мањка. Весна с осмјехом дијели искуства када снима жене које су у вријеме сезонских радова раме уз раме с мушкарцима, али су оне те које устају прве да би припремиле доручак и ручак, а онда се лате посла на њиви, у пластенику, штали.

"Када припремамо прилог жене, углавном, не желе пред камеру и то препусте јачој половини. Будући да за вријеме снимања оне раде, често нам знају рећи у шали да скратимо разговор да би се мужеви посветили послу, а не  ‘дангубили‘ с нама", додаје, и наводи како често преврћу очима када их на њиви изненаде с камером: "Након нашег питања да ли су само нас чекали насмију се и изађу нам у сусрет свјесни да и ми само радимо свој посао".

А , да се новинари не либе и другог посла показује и њено искуство у једном старачком домаћинству које се бави пољопривредом, а гдје је требало да сними изјаву. Затекли су празну, отворену помоћну просторију и посуду у којој је хљеб квасао, а тијесто већ почело да клизи низ сто на под.

"Опрала сам руке, премијесила хљеб и отишла. Када сам послије мјесец дана свратила у то домаћинство препричала сам им ту сцену, а они су се смијали и захваљивали јер су се кажу данима питали ко им је био у кући", присјећа се Вуковић-Дурић, која не крије да буде и стреса и тешких прича, посебно када је ријеч о извјештавању о штетама и губицима,  али и оне морају бити испричане и пренесене.

Град прати сеоска дешавања

Емисија "Село" најстарија је и најдуготрајнија на БН телевизији у Бијељини. Траје већ 26. годину, а до сада је емитовано око 1.250 епизода, од којих је, добро познато ТВ лице  Тихомир Несторовић  припремио, уредио и водио око 1.200.

Несротовић и у 74-тој вриједно ради новинарски занат

"Од када сам је ја преузео 'дао сам јој свој мирис' - мирис села, млијека, хљеба, зноја произвођача хране, среће и несреће њихове, очекивања и надања, тешкоћа и успјеха, свеколиког живота у селима", прича нам Несторовић који важи за  најстаријег активног новинара  у држави.

Са својих, 74 године, поносно парира млађим колегама и како наводи,  први пут казује  да "не зна када ће и хоће ли оставити Село", емисију у којој посебно афирмише младе пољопривреднике који су одлучили да остану у аграру и селу, младе агрономе, напоре да се заустави одумирање сеоских средина, говорећи о свему ономе што се догађа у руралним срединама.

"У овој емисије нема ни 'п' од политике и политикантства. Нема странчарења нити уплитања било кога у њено уређивање. Она је искрена, поуздана и сама своја. Због тога је и веома гледана, не само у селима него и у градовима, јер је сва домаћинска - говори и домаћинима за домаћине", наводи овај уредник.

Никада се, прича нам, није догодило да је неко одбио да говори у његовој емисији, да је понижава и лоше говори. Искрених критика, увијек има и гледаоци су, додаје, увијек у праву.

"Годинама има исто лице, али увијек умивено  по посљедњој моди. Иде у корак са свим промјенама. Да није тако окоштала би, била би досадна и незанимљива. Овако је увијек витална и свјежа у рукама, колико знам, најстаријег активног новинара у БиХ - мене Тихомира Несторовића."

Новости на јесен

"Село " се, истиче, освјежава у ходу, без дугих редакцијских расправа. Чим се осјети да ће "зашкрипати" одмах је "подмажу" нечим новим, почев од рјечника, графике, монтаже и свега онога што је присутно у процесу њене производње.

Гледалац ће одмах препознати ако нешто не ваља

"За тако нешто кажем - да емисију шминкамо и дотјерујемо као дјевојку којој ће доћи просци, а просци су неумољиви гледаоци", прича нам Тихомир и додаје да ће тако бити и убудуће, а за сада најављује нову графичку припрему од септембра.

Млађима савјетује да буду оригинални у раду, да никога не копирају, јер су плагијати блиједи и брашњави и да не дозволе појаву ауто цензуре, да буду упорни и издржљиви, те да увијек не казују о некоме и нечему нити ријеч више нити мање -  него по мјери. Баш потаман.

"Медији не праштају. Они сами избацују уљезе, поготову оне парадере и хвалисавце. Гледалац или слушалац, читалац такођер, неће осјетити да новинару смрде чарапе или да се најео бијелог лука – али ће одмах препознати да не зна или да је парадеро", закључује Несторовић.

Новине и на РТРС и ФТВ

Будући да савремена технологија узима маха и у пољопривреди и да је осавремењавање производње постало неминовност, нарочито због недостатка радне снаге, на РТРС-у планирају да од јесени уведу нову рубрику посвећену иновацијама.

"Сноп " уводи нову рубрику

"Већ смо са стручњацима разговарали о томе. Надамо се да ће користити пољопривредницима, што нам и јесте циљ. Пољопривредна производња унапређује се, па су савјети о препоруке стручњака драгоцјени, а 'Сноп' је одувијек био спона између пољопривредника и агронома и то ћемо наставити и убудуће", поручује уредница Весна.

Што се тиче предстојеће јесење програмске шеме емитовање"Зелене панораме" на ФТВ-у, настављају у истом ритму и у уобичајеном недјељном термину. Припреме екипе су већ почеле, доста је актуелних тема, нажалост прилично тешких, јер због неповољних производних и тржишних услова оптимизма у домаћем аграру нема превише.

"Новитети и нове технологије ће и даље бити обавезне теме у нашим прилозима, јер без примјене научних достигнућа и савременог приступа производњи пољопривредници не могу пронаћи адекватан одговор на све израженије климатске промјене", каже уредник Мустафић и додаје да би уз истицање успјешних, позитивних примјера и непрестано указивање на проблеме, сви аграрни новинари већу пажњу требали посветити информисању пољопривредника о могућностима модернизације аграра,  стандардизацији , цертификацији и осталим активностима које домаћи аграр приближавају аграру ЕУ.

Сниматељи неизоставан дио екипе

"Једнога дана ће и домаћи пољопривредни произвођачи моћи користити средства из фондова ЕУ. Добро би било да их заједничким снагама што боље припремимо за нови приступ у пословању", закључује на крају.

Све три пољопривредне емисије, о којима смо претходно говорили  емитирају се недјељом  и то "Село" на РТВБН у 10.30 х, "Зелена панорама" на ФТВ у 12:15h, те "Сноп" на РТРС у 12:55h.

Ове телевизије својим предајницима и покривају највећи дио територије БиХ. Програмске садржаје о пољопривреди нуде и локалне станице, међу осталима су: "Крајишка земља" на РТВ УСК, "Дарови природе" на ТВСА, "Агроканал" на РТВТК, "Селу у походе" на РТВЗЕ, "Земља извор живота" на TVK3. Бројни садржаји се нуде и и на YоуТубе каналима, но о њима другог пута.