Извор: Семберија инфо / И. Гутић

Поводом 1. маја – Међународног празника рада обишли смо неколико мјеста уз ријеку Дрину гдје се грађани Јање и Попова најчешће окупљају. Међутим, нисмо затекли велики број слављеника. Они који су искористили лијеп сунчани дан и окупили се око празничне трпезе рекли су нам да је обиљажавање празника рада у другом плану.



- Међународни празник рада? То су обиљажавали наши родитељи док ми сада искористимо прилику нерадног дана да се окупи друштво које је другим данима тешко окупити. Поједемо, попијемо, запјевамо, испричамо се и шалимо и на крају дана, свако за својим обавезама“, рекли су нам млади Јањани који су се окупили у бунгалову у оквиру дринског сплава „Аквариус“.



Док су млади углавном били заузети роштиљањем, они нешто старији су вријеме проводили у складу са свакодневним распоредом. Једни су ловили рибу, други су освјежење тражили у вожњи чамцом док је једна екипа искористила прилику да, док се роштиљски угаљ разгоријевао, са ријечног дна извуче дрвени чамац који је плаховита вода однекуд донијела прије двије године.



У Поповима смо затекли сличну ситуацију. Уз ријеку је било јако мало људи док су околне викендице биле централно мјесто друштвеног живота. И Поповљани су става да је у данашњим условима рада обиљежавање Међународног празника рада тек прилика да се на једном мјесту нађу рођаци и пријатељи, да се провеселе и одморе. На помен борбе за побољшање радничких права, само су се насмијали. 

​

- Не брините, биће времена и за роштиљ. Само сте ме затекли док радно обиљежавам Међународни дан рада. Ја сам прије 14 година отишао у пензију и чувам традицију обиљежавања првог маја. Није то као што је некад било, разумије се али требамо чувати те лијепе тековине а посебно дух који стоји иза 1. маја. То је дан када су се радници дигли да се боре за боље услове рада а нас је данас ухватила нека назаинтересованост па ми се чини да ускоро неће бити ни довољно вољних да изађу на роштиљ а камоли на какве протесте“, говори нам господин којег смо затекли како залијева поврће у башти. На питање како да га потпишемо кроз осмјех нам кратко рече: „Пензионер. А препознаће ме ко треба да ме препозна“,