1512. године – Умро је италијански морепловац Америго Веспучи. Према латинској верзији његовог имена (Америцус), немачки картограф Мартин Валдземилер назвао је Нови свет Америка (Америца), премда је нови континент 1492. године открио Кристофер Колумбо. Веспучи је у Нови свет путовао 1499. године као члан шпанске експедиције, а 1501. и 1502. године је предводио португалску експедицију.

1784. године – Из њујоршке луке је испловио први амерички трговачки брод за Кину “Кинеска царица”. У Кину је стигао 28. августа.

1788. године – Рођен је немачки филозоф Артур Шопенхауер, чије је дело постало цењено пред крај његовог живота и после смрти (1860). Његова дубоко песимистична филозофија нашла је следбенике у генерацији разочараној неуспехом националних покрета 1848. године, а у филозофији и књижевности имала је одраза у делима Фридриха Ничеа и Томаса Мана. Најзначајнија дела: “Свет као воља и представа”, “Парарега и паралипомена”.

1819. године – САД су преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали амерички државни секретар Џон Квинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис.

1826. године – Рођен је српски политичар и новинар Светозар Милетић, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустро-Угарској. Био је учесник Мајске скупштине 1848. године, градоначелник Новог Сада 1861. и предводник либералне струје на Благовештанском сабору. Оснивач је “Српске народне слободоумне странке” (1869) и творац њеног Бечкеречког програма. Покренуо је чувени лист “Застава”, водеће гласило војвођанских Срба.

1828. године – Миром у Туркманчаију поражена Персија уступила је Русији део Јерменије, укључујући главни град Јереван.

1848. године – У Паризу је избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском побуњеника, краљ Луј Филип је абдицирао и 24. фебруара је проглашена Друга република, која је опстала до децембра 1852. године, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара Наполеона ИИИ.

1862. године – Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен је за председника Конфедерације Држава Америке (отцепљене јужне државе).

1882. године – Кнез Милан Обреновић прогласио је Србију краљевином и себе краљем. Кнез је постао 1868. године после убиства његовог оца кнеза Михаила, а власт је преузео од намесника кад је 1872. године постао пунолетан.

1900. године – Рођен је шпански филмски режисер Луис Буњуел, један од највећих стваралаца у светској кинематографији. Снимио је 32 филма, а “Андалузијски пас” из 1928. године и “Златно доба” из 1930. године постали су образац надреалистичког поетског филма.

1913. године – У војној побуни у Мексику убијени су мексички револуционар и председник (1911-13) Франциско Мадера и потпредседник Пино Суарес.

1935. године – Рођен је Данило Киш, један од најзначајнијих српских писаца друге половине 20. века и једна од најмаркантнијих личности у књижевним круговима 60-их и 70-их година. Био је драматург позоришта “Атеље 212” у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу. Најзначајнија дела: “Мансарда”, “Башта, пепео”, “Пешчаник”, “Гробница за Бориса Давидовича”, “Енциклопедија мртвих”, “Час анатомије”.

1966. године – Премијер Уганде Милтон Оботе преузео је сву власт у земљи и наредио да се ухапси пет министара.

1967. године – Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона, америчке и јужновијетнамске снаге почеле су највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату.

1979. године – Карипско острво Санта Лусија стекло је после 165 година британске управе пуну независност и постало 40. чланица Комонвелта.

1980. године – Израелска влада пустила је у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту.

1987. године – Умро је амерички сликар, новинар, филмски режисер и продуцент Енди Ворхол, један од најзначајнијих представника поп-арт сликарства.

1993. године – Савет безбедности УН једногласно је усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење лица одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права, извршена на територији бивше Југославије.

1997. године – У свом билтену “Члирими” (Ослобођење) једна од оружаних групација косовских Албанаца “Национални покрет за ослобођење Косова” позвао је косовске Албанце на оружани народни устанак као “једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором”.

2002. године – У сукобу с владиним снагама убијен је Јонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година борио за власт у Анголи.

2004. године – Британац Ричард Меј, председник судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео је оставку из здравствених разлога. Неколико месеци касније (1. јула) судија Меј је преминуо.

2005. године – У земљотресу који је погодио југоисточну иранску провинцију Керман, погинуло је 612 особа, а неколико изолованих планинских села је уништено.

2005. године – Легендарни коментатор и доајен хрватског и југословенског спортског новинарства Младен Делић преминуо је у Загребу у 86. години.

2014. године – Демонстранти у Украјини преузели контролу над Кијевом, а парламент је гласао за смену председника Јануковича и одржавање нових избора. Јанукович је те догађаје описао као пуч и одбио да се повуче са власти.


​Едукација