Данас је недјеља, 6. новембар, 310. дан 2022. До краја године има 55 дана.

1632. - Шведски краљ Густав Други Адолф - велики војсковођа и војни реформатор - погинуо је у Тридесетогодишњем рату у бици код Лицена, у којој је његова протестантска војска потукла римокатоличку армију њемачког цара Фердинанда Другог под командом генерала Албрехта Венцела фон Валенштајна.

1661. - Рођен шпански краљ Карлос Други, посљедњи монарх из династије шпанских Хабсбурга, који је на пријесто ступио као четворогодишњак 1665. и владао Шпанијом до 1700. Није имао насљедника и послије његове смрти је почео рат за шпанско насљеђе у који су се укључиле Француска, Аустрија, Велика Британија и Савоја.

1771. - Рођен њемачки издавач и штампар Алојз Јохан Непомук Франц Зенефелдер, проналазач система литографске штампе. Написао је "Уџбеник литографије".

1787. - Рођен српски језички и правописни реформатор Вук Стефановић Караџић, једна од најзнаменитијих личности српске културе, творац новог правописа и књижевног језика, генијални самоук који је направио одлучан преокрет у српској литератури, која је од његовог времена добила изразито национално обиљежје. Основну писменост је учио у селу код рођака трговца, потом у школи у Лозници и у манастиру Троноша. У Првом српском устанку био је писар војводе Ћурчије, затим учитељ у Београду и цариник на Дунаву код Кладова. Послије пропасти устанка 1813. и одласка у Беч почео је да сакупља народне пјесме и умотворине и да ради на српском језику и правопису. Убрзо је издао прву збирку народних пјесама и "Писменицу" (граматику), а 1818. "Рјечник". Писао је и историјска свједочанства, бавио се етнографијом, организовао истраживања у свим југословенским земљама и водио огромну преписку. Борио се против самовлашћа кнеза Милоша Обреновића и јаког фронта противника реформе језика. Уређивао је алманах "Даницу" и настојао да Европу упозна са српским народним благом и прошлошћу. Гигантским радом (његово дјело је сабрано у 39 томова), стекао је многе присталице, али и огорчене противнике. Пријатеље је нашао у најистакнутијим умовима Европе, учинио је да српске народне пјесме, култура и историја постану познате широм Европе, а угледни универзитет у Јени га је прогласио почасним доктором. Његове реформаторске идеје однијеле су одлучујућу превагу 1847, када су изашле "Песме" Бранка Радичевића, доказ да се "Вуковим језиком" могу писати и умјетничка дјела, а Ђуро Даничић је дјелом "Рат за српски језик и правопис" доказао да су оправдане Вукове језичке поставке. Цијела епоха - развијени српски романтизам - била је под његовим утицајем. Послије 33 године у туђини, његови посмртни остаци су 1897. пренесени из Беча у отаџбину и уз Доситеја Обрадовића почивају испред Саборне цркве у Београду.

1814. - Рођен белгијски произвођач дувачких инструмената Адолф Сакс, који је 1840. изумио музички инструмент назван њему у част саксофон.

1825. - Рођен француски архитекта Жан Луј Шарл Гарније, чије је главно дјело, Опера у Паризу, један од најзначајнијих споменика париске архитектуре у другој половини 19. вијека. Пројектовао је и Казино у Монте Карлу и Опсерваторију у Ници.

1860. - Рођен пољски пијаниста и композитор Игнац Јан Падеревски, професор Конзерваторијума у Варшави, који је од 1919. до 1921. био премијер и министар иностраних послова Пољске. Дјела: опера "Манра", "Пољска фантазија" за клавир и оркестар, једна симфонија, клавирска дјела, соло пјесме.

1860. - Абрахам Линколн изабран за предсједника САД.

1861. - Рођен канадски професор физичког образовања Џејмс Нејсмит, који је 1891. измислио кошарку.

1880. - Француски микробиолог Шарл Луј Алфонс Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио је узрочника маларије, болести која је пустошила мочварним предјелима широм свијета. Посматрајући под микроскопом крв човјека обољелог од маларије примијетио је међу црвеним крвним зрнцима нову хистолошку формацију које нема у крви здравих људи. Закључио је да ти микроорганизми (названи касније Хаемамоеба Лаверани) изазивају маларију, али није био у стању да објасни на који начин продиру у крв. Енглески љекар Роналд Рос је 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.

1893. - Умро руски композитор Петар Иљич Чајковски, најистакнутији руски симфоничар 19. вијека, који је остварио синтезу европског артизма и руске народне осјећајности. Његова музика се одликује искреношћу израза који разоткрива скривене психолошке процесе и осјећања и својевјрсном љепотом и снагом музичке мисли. Карактерише је и широко распјевана мелодика, богатство хармоније и блистав оркестарски колорит. Инспирисао се народном музиком, бајкама и руском историјом. Компоновао је шест симфонија, опере, увертире, концерте за клавир, концерте за виолину, камерну музику, балете, соло пјесме, клавирске композиције. Дјела: опере "Евгениј Оњегин", "Пикова дама", симфонија "Патетична", балети "Лабудово језеро", "Шчелкунчик", "Успавана љепотица", увертира "Ромео и Јулија".

1911. - Предсједник Мексика постао Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаса.

1917. - Послије пет мјесеци борби, у Првом свјетском рату је побједом западних савезника над Нијемцима окончана трећа битка код белгијског града Ипр. Помјерање линије фронта за непуних десет километара главом је платило најмање 240.000 војника.

1921. - Рођен амерички писац Џејмс Џонс, чији су најбољи романи тематски везани за рат, натуралистички у честим описима секса и насиља, али упечатљиви у карактеризацији ликова. Дјела: романи "Одавде до вјечности", "Неки су дошли трчећи", "Пиштољ", "Танка црвена линија", "Идите оном ко жене завија у црно", "Весели париски мај", "Звиждаљка", збирка прича "Сладоледна главобоља".

1931. - Рођен амерички филмски режисер Мајк Николс, који је његовао специфичан хумор у посматрању феномена модерног доба и савременог америчког живота. Филмови: "Дипломац" (награда "Оскар"), "Ко се боји Вирџиније Вулф", "Квака 22", "Сексуално васпитање", "Ловци на мираз".

1942. - Руководилац устанка у Војводини против Нијемаца Жарко Зрењанин, секретар Покрајинског комитета Комунистичке партије Југославије за Војводину, погинуо је у Другом свјетском рату у неравноправној борби у обручу окупаторске њемачке полиције у селу Павлиш код Вршца.

1943. - Њемачке окупационе власти у Другом свјетском рату створиле специјалну јединицу ради уништавања трагова злочина у Србији, која је приморавала затворенике да спаљују лешеве на стратишту Јајинци код Београда. Процијењено је да је до априла 1944. на том мјесту спаљено око 80.000 жртава.

1943. - Совјетска армија у Другом свјетском рату избацила Нијемце из Кијева, који су тај град држали под окупацијом више од двије године.

1962. - Генерална скупштина УН позвала све чланице да примијене економске санкције против Јужне Африке због њене расистичке политике.

1968. - У Паризу почели мировни преговори САД и Вијетнама, али је војна интервенција Американаца у Индокини трајала све до априла 1975, кад је окончана поразом САД.

1970. - Италија признала Кину и успоставила с њом дипломатске односе.

1993. - Трупе Грузије заузеле Зугдиди, посљедње упориште побуњеника лојалних свргнутом предсједнику Грузије Звијаду Гамсахурдији.

1996. - У циклону који је погодио југоисточну индијску државу Андра Прадеш погинуло више од 2.000 људи.

1998. - Први разговори Индије и Пакистана од 1992. о спорном пограничном глечеру Сијачен окончани су пакистанским одбијањем индијског приједлога о прекиду ватре.

2001. - Америка у Авганистану први пут употријебила највећу и најтежу конвенционалну бомбу, такозвану "косачицу красуљка", чија је тежина већа од 50 тона.

2003. - Хашки трибунал оптужио бившег предсједника некадашње Републике Српске Крајине Милана Бабића за ратне злочине почињене током рата у Хрватској.

2006. - Суд у Италији осудио Египћанина Рабеија Османа Саједа Ахмеда на десет година затвора због умијешаности у бомбашке нападе у Мадриду 2004. године, што је прва пресуда за овај терористички чин.


​Независне новине