Прекомјерно коришћење мобилних телефона и мањак физичке активности главни су узроци говорних проблема све више малишана у Српској, што су показали и резултати систематских прегледа за упис у школу.

Специјалиста педијатар у бањалучком Дому здравља Милка Ћојановић каже да савремени начин живота често препрека здравог одрастања, јер дјеца већ од деветог мјесеца живота крећу да користе таблете и телефоне, а то је једносмјерна комуникација.

"Дјеци треба двосмјерна комуникација", рекла је Ћојановићева, нагласивши да су проблеми у говору код доста будућих првачића открију на систематском прегледу за упис у школу, а уколико педијатри уоче заостајање у говору и у ранијој доби, дјецу упућују логопеду.

Мало је логопеда, поручује она, па су родитељи често принуђени да помоћ потраже приватно, а третмани су скупи.

"Са малишанима треба причати, јер они уче гледањем и слушањем. Телефон никако није рјешење. Они раније проговарају неке енглеске ријечи него наше, из простог разлога јер гледају цртане филмове, грешка је што родитељи форсирају страни језик у односу на матерњи. Мора се разговарати са дјецом, вратити ритуал да гледају слике, сликовнице, да се са њима прича, да имају повратну информацију", казала је Ћојановићева.

Педијатар са искуством дугим четири деценије истиче да је проблем и комуникација међу дјецом, јер се многи не играју заједно и не слушају једни друге.

"Код оних који су физички активни није тако, јер када се дјеца играју с лоптом и када трче, онда су и моторички много спретнији. Опонашање јунака из цртаних нигдје не води, а дјеца то прихвате, нажалост, па је и насилност присутна, јер малишани добро памте", наглашава она и додаје да родитељи морају да раде више са дјецом код куће и да комуницирају.

Логопед Марина Гаврић Говедарица рекла је за “Глас” да су најчешћи проблеми због којих јој се родитељи обраћају кашњење у проговарању, односно стагнирање даљег развоја говора у узрасту од друге до четврте године.

"Изостанак комуникације и интеракције са другом дјецом, као и неразвијени социоемоционали односи само су неки од проблема. Предшколци углавном кубуре са неправилно артикулисаним гласовима и недовољно усвојеним вјештинама, а као водећи проблем у школском узрасту су потешкоће са читањем и писањем узроковане онлајн наставом у вријеме пандемије", рекла је Гаврић Говедарица.

Додаје и да узроци кашњења говорно-језичког развоја могу бити вишеструки, од оних органских, порођајне трауме и повреде, патолошке болести мајке, али и генетике.

"Изложеност мултимедијалном садржају генерално представља водећи проблем у свијету, не само по развој говора и уопштено психомоторни развој дјеце него и код одраслих. Већина људи користи прекомјерно друштвене мреже и на тај начин оптерећује мозак непотребним информацијама па долази до све слабијег памћења, поремећаја пажње и концентрације", рекла је Гаврић Говедарица.

Апострофира да превелика изложеност мале дјеце пред ТВ екранима изазива дугорочне посљедице на развој дјетета, што се прво одражава на развој говора, а потом долази до изражаја неадекватно развијена сензомоторна перцепција.

Психолог Александар Милић казао је да су застоји у психофизичком развоју повезани са кретањем, активностима и говором, размишљањем и могућностима схватања. Дјеца често доживе и страх па настане блокада.

"Свака пасивизација у односу на дјечију игру је штета и не развија их. Мање су родитељи са дјецом, а и када су заједно, онда им дозволе да проводе више времена уз мобилне телефоне и игрице. Чак опажају и оно нереално, што је додатна опасност, уз то садржаји који имају трауматизацију успоравају их и имају на њих негативни утицај", рекао је Милић.

Савјет

Логопеди поручују родитељима да проводе што више квалитетног времена са дјецом.
"Ограничите употребу мултимедијалних садржаја, укључите дјецу у све активности којима се бавите, омогућите им да што више времена проводе вани - да трче, скачу па чак и падају, јер дјеца уче из искуства. И оно најважније, причајте дјеци и са дјецом", наглашава Марина Гаврић Говедарица.
​
(Независне)