Међународни дан писмености, обиљежава се широм свијета 8. септембра. Идеја о обиљежавању Међународног дана писмености појавила се у септембру 1965. године у Техерану, на Свјетској конференцији министара образовања на тему искорјењивања неписмености. Као дан обиљежавања изабран је 8. септембар, а УНЕСКО је обиљежавање почео 1966. године. 



Међународни дан писмености УНЕСКО-ова је иницијатива. Циљ је да се сваке године међународна заједница подсјети на статус писмености и образовања одраслих на глобалном нивоу, односно да се упозори на проблем неписмености, који још постоји у већем дијелу свијета. Према подацима Института УНЕСКО за статистику у свијету постоји око 774 милиона неписмених особа, што чини око 16,1 одсто становништва старог 15 и више година - већином жена. Још 67 милиона дјеце основношколског узраста није у школи, а 72 милиона адолесцената нижег средњошколског узраста, такође, не може да оствари своје право на образовање. Најмања стопа писмености, око 23 процента, је у Малију. 

Писменост је људско право, имплицитно садржано у праву на образовање. Оно је препознато као право у низу међународних конвенција и укључено у текстове кључних међународних декларација. Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Двије су, међутим, декларације отишле још даље, тако је у Декларацији из Персеполиса (1975) речено: ,,Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право''. 

Хамбуршка декларација (1997) наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вјештине које су потребне свима у свијету брзих промјена, основно људско право. Писменост је, дакле, препозната не само као право по себи, него и као механизам за остваривање других људских права. 
 
Поражавајући су подаци и о броју неписмених у БиХ. Према попису становништва из 2013. године, у Бих је било скоро 90.000 неписмених, односно 2,82 посто.

У ентитету Република Српска број неписмених је 3,17 посто у ентитету Федерација БиХ 2,63 посто, а у Брчко дистрикту 2,83 посто.

Ови подаци изненађују, с обзиром да је основно образовање у цијелој БиХ обавезно. Они који не заврше основно образовање до 17 године могу га завршити у некој од установа за образовање одраслих. Број неписмених жена у Босни и Херцеговини је шест пута већи у односу на мушкарце. Број неписмених жена је 4,8 посто, а број неписмених мушкараца 0,8 посто. Свака четврта особа у БиХ прерано напушта образовни процес, а нека истраживања су показала да су финансијски проблеми главни разлози.

Значајан број неписмених се односи и на грађане ромске националности. Иако је стопа неписмености у БиХ смањена за више од седам посто у односу на претходни попис из 1991. године, тренутна неписменост је и 14 пута виша од стандарда УНЕСЦО-а, који сматра да број неписмених у једној држави не смије прелазити 0,2 посто.

Што се тиче Србије у тој земљи има око 850.000 становника, или нешто мање од 14 одсто популације, без дана школе или са неколико разреда основне школе. Потпуно неписмених у Србији има више од 165.000 становника. Са високим образовањем у Србији је нешто више од 650.000 становника, што је скоро 11 одсто. Компјутерски је неписмено више од 50 одсто становништва Србије. ПИСА истраживање (највећа међународна провјера постигнућа ученика) показало је да ученици у Србији постижу резултате испод просјека.Ђаци не познају довољно граматику, правопис и лексички фонд им је сиромашан. 

Нажалост, међу младима на овим просторима изражена је употреба жаргонизама и страних ријечи, посебно англицизама.

​Семберија инфо