У БИЈЕЉИНСКОЈ БОЛНИЦИ ОТВОРЕН ЦЕНТАР ЗА ВЈЕШТАЧКУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ - КАКО БИ ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА ИМАЛА НАДЗОР
У оквиру другог дана међународне научне Конференције у ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” јуце је озваничен почетак рада Центра за вјештачку интелигенцију. Бијељинска болница тиме је постала прва јавна здравствена установа у Републици Српској која је увела вјештачку интелигенцију у свој рад.
Ради се о увођењу новог софтвера у радиологији који омогућава значајно побољшање процеса дијагностике, квантитативну анализу и обогаћивање медицинских података, што може бити драгоцјено за истраживање и развој нових дијагностичких алгоритама или терапијских стратегија.
Додатни програм, који је бијељинска болница увела у радиолошкој дијагностици омогућава додатне анализе, чиме се губи индивидуална, различита интерпретација. Са технологијом која се сада примјењује увијек ће се једнако измјерити, рецимо, то растојање у костима и зглобовима и постаје објективизирани приступ дијагностици. То је велики корак и треба га подржати и то треба да буде узор за све оне који су спремни да се ухвате у изазове, ризике и да помогну да оно што је основно у вјештачкој интелигенцији да допринесе напретку медицине, односно здравља крајњих корисника здравствених услуга. Такође, да појефтини цијену коштања здравства и да допринесе даљем развоју система. То је и поента вјештачке интелигенције, да се са новим подацима систем даље развија. Веома сам захвалан проф. др Златку Максимовићу и осталим организаторима на позиву да присуствујем Конференцији о вјештачкој интелигенцији и да тиме дам свој допринос овом револуционарном процесу, навео је проф. др Милорад Тодоровић, хирург, власник и оснивач прве Панафрицаре клинике, Сејшели.
Он је научни скуп у Бијељини оцјенио као револуционарни догађај прије свега по својој јединствености, мултидисциплинарном приступу и броју учесника који је окупио из различитих крајева.
Проф. др Паола Савона са Правног факултета Универзитета у Палерму, Италија, нагласила је да је веома важно успоставити правни аспект примјене вјештачке интелигенције у медицини.
Важно је поменути интердисциплинарност овог догађаја, гдје с једне стране имамо медицинско особље које зна колико је важна вјештачка интелигенција овог софтвера и ИТ стручњаке с друге стране који ће да раде на унапређењу истог. Такође је важно да имамо и правна лица који ће да знају легалне аспекте употребе вјештачке интелигенције у циљу спречавања злоупотребе или било ког типа дискриминације. Дакле, регулације су нам потребне како би установили на који начин човјек може да успостави контролу над вјештачком интелигенцијом, истакла је проф. др Савона.
Прим. др Милан Латиновић, помоћник министра здравља и социјане заштите у Влади Републике Српске рекао је да је дигитализација и вјештачка интелигенција нова технологија која се дешава у цијелом друштву па и у здравственим системима.
Посебно ми је драго што смо ми из Републике Српске имали прилику да представимо процесе који се дешавају у нашим здравственим установама. У протеклом периоду Влада Републике Српске је здравственим установама набавила најсавременију медицинску опрему са одређеним софтверима који користе вјештачку интелигенцију у свом раду. Бијељинска болница је ставила круну на овај процес и дијагностичку опрему надоградила са још једним напреднијим системом, који ће омогућити да радиолози квалитетније и боље раде. Не треба да имамо страх од примјене одређених софтвера и садржаја, јер они побољшавају рад наших медицинских радника а здравствени радници остају и даље најважнији када је у питању здравље и рад са пацијентима, поручио је прим. др Латиновић.
Проф. др Златко Максимовић је као предсједник Организационог одбора научне Конференције изразио задовољство структуром предавача и бројем учесника.
Један од битних закључака ове Конференције јесте да вјештачку интелигенцију која је већ дошла треба надзирати, и онолико колико је могуће контролисати. То и јесте био мој мотив. Уколико ми не контролишемо вјештачку интелигенцију, она ће контролисати нас. Знам осуду јавности за вјештачку интелигенцију, за критике које ће бити у наредним данима и мјесецима, али исто тако знам да ће и друге здравствене установе у неким наредним мјесецима и годинама имати вјештачку интелигенцију, не само у здравству већ и у другим областима јер она је реалност, нешто што се не може избјећи, али се мора контролисати, истакао је директор бијељинске болнице.
Софтвер који је Болница у Бијељини набавила од компаније за медицинске уређаје Браинцон тецхнологиес из Беча се може стално унапређивати и учити из нових података. То значи да ће временом постајати све прецизнији и ефикаснији у својим анализама, истакли су данас стручњаци из ове области.
Подсјећамо, дводневна међународна научно-практична Конференција под називом „БУДУЋНОСТ вс. САДАШЊОСТ У МЕДИЦИНИ, ДИГИТАЛИЗАЦИЈА – ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА“ која је окупила више од 130 учесника из Републике Српске, БиХ, Србије, Црне Горе, Хрватске, Велике Британије, Аустрије, Италије, САД, Руске федерације и Сејшела одржана је у организацији Фондације за културу квалитета и изврсност (ФQЦЕ) из Београда, Браинцон тецхнологиес из Беча и ЈЗУ Болница „Свети Врачеви“ из Бијељине, а под покровитељством Владе Републике Српске, Министарства здравља и социјалне заштите. На Конференцији су учествовали представници науке, здравствених установа и органа управљања здравственим системима, те стручњаци из ове области из више од 50 различитих институција.
ЗАКЉУЧЦИ СА МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ БУДУЋНОСТ вс. САДАШЊОСТ У МЕДИЦИНИ, ДИГИТАЛИЗАЦИЈА – ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА
1. Рјешење изазова као што су приватност, безбједност података и сигурност, етичке дилеме итд. морају бити рјешени у складу са законским регулативама гдје их има, а гдје их нема са најбољом искуственом праксом, као и интеграциони процеси у систему. То се постиже са ППП документима током припреме и извођења пројекта.
2. Обезбјеђивање финансијских средстава како за успостављање тако и за функционисање система кроз консензус са странама које ће плаћати услуге: држава, осигурања, болесници… а све за одрживост развоја.
3. Припрема запослених кроз едукацију разматрајући људски фактор као најважнији.
4. Извођење техничке ИТ инфраструктуре која захтјева мреже, хардwаре и софтwаре.
5. Препознавање центра за даљи развој АИ у медицини, за успостављање мреже и надзор/координацију и контролу даљег развоја система.
Ради се о увођењу новог софтвера у радиологији који омогућава значајно побољшање процеса дијагностике, квантитативну анализу и обогаћивање медицинских података, што може бити драгоцјено за истраживање и развој нових дијагностичких алгоритама или терапијских стратегија.
Додатни програм, који је бијељинска болница увела у радиолошкој дијагностици омогућава додатне анализе, чиме се губи индивидуална, различита интерпретација. Са технологијом која се сада примјењује увијек ће се једнако измјерити, рецимо, то растојање у костима и зглобовима и постаје објективизирани приступ дијагностици. То је велики корак и треба га подржати и то треба да буде узор за све оне који су спремни да се ухвате у изазове, ризике и да помогну да оно што је основно у вјештачкој интелигенцији да допринесе напретку медицине, односно здравља крајњих корисника здравствених услуга. Такође, да појефтини цијену коштања здравства и да допринесе даљем развоју система. То је и поента вјештачке интелигенције, да се са новим подацима систем даље развија. Веома сам захвалан проф. др Златку Максимовићу и осталим организаторима на позиву да присуствујем Конференцији о вјештачкој интелигенцији и да тиме дам свој допринос овом револуционарном процесу, навео је проф. др Милорад Тодоровић, хирург, власник и оснивач прве Панафрицаре клинике, Сејшели.
Он је научни скуп у Бијељини оцјенио као револуционарни догађај прије свега по својој јединствености, мултидисциплинарном приступу и броју учесника који је окупио из различитих крајева.
Проф. др Паола Савона са Правног факултета Универзитета у Палерму, Италија, нагласила је да је веома важно успоставити правни аспект примјене вјештачке интелигенције у медицини.
Важно је поменути интердисциплинарност овог догађаја, гдје с једне стране имамо медицинско особље које зна колико је важна вјештачка интелигенција овог софтвера и ИТ стручњаке с друге стране који ће да раде на унапређењу истог. Такође је важно да имамо и правна лица који ће да знају легалне аспекте употребе вјештачке интелигенције у циљу спречавања злоупотребе или било ког типа дискриминације. Дакле, регулације су нам потребне како би установили на који начин човјек може да успостави контролу над вјештачком интелигенцијом, истакла је проф. др Савона.
Прим. др Милан Латиновић, помоћник министра здравља и социјане заштите у Влади Републике Српске рекао је да је дигитализација и вјештачка интелигенција нова технологија која се дешава у цијелом друштву па и у здравственим системима.
Посебно ми је драго што смо ми из Републике Српске имали прилику да представимо процесе који се дешавају у нашим здравственим установама. У протеклом периоду Влада Републике Српске је здравственим установама набавила најсавременију медицинску опрему са одређеним софтверима који користе вјештачку интелигенцију у свом раду. Бијељинска болница је ставила круну на овај процес и дијагностичку опрему надоградила са још једним напреднијим системом, који ће омогућити да радиолози квалитетније и боље раде. Не треба да имамо страх од примјене одређених софтвера и садржаја, јер они побољшавају рад наших медицинских радника а здравствени радници остају и даље најважнији када је у питању здравље и рад са пацијентима, поручио је прим. др Латиновић.
Проф. др Златко Максимовић је као предсједник Организационог одбора научне Конференције изразио задовољство структуром предавача и бројем учесника.
Један од битних закључака ове Конференције јесте да вјештачку интелигенцију која је већ дошла треба надзирати, и онолико колико је могуће контролисати. То и јесте био мој мотив. Уколико ми не контролишемо вјештачку интелигенцију, она ће контролисати нас. Знам осуду јавности за вјештачку интелигенцију, за критике које ће бити у наредним данима и мјесецима, али исто тако знам да ће и друге здравствене установе у неким наредним мјесецима и годинама имати вјештачку интелигенцију, не само у здравству већ и у другим областима јер она је реалност, нешто што се не може избјећи, али се мора контролисати, истакао је директор бијељинске болнице.
Софтвер који је Болница у Бијељини набавила од компаније за медицинске уређаје Браинцон тецхнологиес из Беча се може стално унапређивати и учити из нових података. То значи да ће временом постајати све прецизнији и ефикаснији у својим анализама, истакли су данас стручњаци из ове области.
Подсјећамо, дводневна међународна научно-практична Конференција под називом „БУДУЋНОСТ вс. САДАШЊОСТ У МЕДИЦИНИ, ДИГИТАЛИЗАЦИЈА – ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА“ која је окупила више од 130 учесника из Републике Српске, БиХ, Србије, Црне Горе, Хрватске, Велике Британије, Аустрије, Италије, САД, Руске федерације и Сејшела одржана је у организацији Фондације за културу квалитета и изврсност (ФQЦЕ) из Београда, Браинцон тецхнологиес из Беча и ЈЗУ Болница „Свети Врачеви“ из Бијељине, а под покровитељством Владе Републике Српске, Министарства здравља и социјалне заштите. На Конференцији су учествовали представници науке, здравствених установа и органа управљања здравственим системима, те стручњаци из ове области из више од 50 различитих институција.
ЗАКЉУЧЦИ СА МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ БУДУЋНОСТ вс. САДАШЊОСТ У МЕДИЦИНИ, ДИГИТАЛИЗАЦИЈА – ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА
1. Рјешење изазова као што су приватност, безбједност података и сигурност, етичке дилеме итд. морају бити рјешени у складу са законским регулативама гдје их има, а гдје их нема са најбољом искуственом праксом, као и интеграциони процеси у систему. То се постиже са ППП документима током припреме и извођења пројекта.
2. Обезбјеђивање финансијских средстава како за успостављање тако и за функционисање система кроз консензус са странама које ће плаћати услуге: држава, осигурања, болесници… а све за одрживост развоја.
3. Припрема запослених кроз едукацију разматрајући људски фактор као најважнији.
4. Извођење техничке ИТ инфраструктуре која захтјева мреже, хардwаре и софтwаре.
5. Препознавање центра за даљи развој АИ у медицини, за успостављање мреже и надзор/координацију и контролу даљег развоја система.
