Ученици производе храну на њиви, а марљиво раде и у стаји око стоке
У мају 1987. године “Семберске новине” пишу о економији Пољопривредне школе која располаже са 60 хектара обрадивог земљишта.
Након теоретске, практична настава изводи се на њиви. Ученици ове школе на практичан начин уче како се припрема земљиште за сјетву, како и када се сије пшеница, шећерна репа, грашак, луцерка. Будући пољопривредни техничари саде паприку, купус, сију боранију за потребе бијељинске ,,Саве”. На мањим површинама производе зелену салату, спанаћ и кромпир. Ученици су укључени у све производне процесе, у производњу расада, али и у послове узгоја стоке.
,,Семберске’’ те године биљеже и вриједне културне догађаје, изложбу таписерија Милице Зорић Чолаковић у Умјетничкој галерији, те гостовање пјесника Изета Сарајлића у предузећу ,,Зенит”. Обиљежено је 200 година од рођења Вука Караџића, уз познати мото: ,,Пиши као што говориш, читај како је написано”. Ученици бијељинских основних школа учествовали су на завршној смотри ,,Титовим стазама револуције”. Такмичили су се у области драмско - рецитаторског, музичког, ликовног, техничког, фото и филмског стваралаштва.
Ношена рукама хиљада младих цијеле земље Штафета младости стигла је у Бијељину 14. маја, гдје јој је на Тргу ослобођења приређен свечани дочек. Прије доласка Савезне штафете омладина и грађани Семберије поздравили су Општинску штафету младости коју је на свечано украшену бину посљедња донијела Жељка Кнежевић, радница бијељинске Индустрије обуће ,,Зенит”.
Чедо Драгојловић из Амајлија, југословенски је рекордер у производњи млијека. Његових 20 музних крава дало је током 1986. године близу 130.000 литара млијека. До овако високе млијечности, објашњава Чедо, долази се, прије свега, одабиром квлитетне хране за краве. Осим силаже, која је и главно храниво расних музара, Чедо Драгојловић користи и резанце шећерне репе, а однедавно и суданску траву и сирку, и то по препоруци аграрних стручњака.
Борис Хрњез, ученик Средњошколског центра ,,Алија Алијагић” из Бијељине освојио је прво мјесто на такмичењу младих физичара Босне и Херцеговине. Тако је Борис стекао право да учествује на савезном такмичењу из физике.
Борис намјерава да упише електротехнички факултет и његова жеља је да ради са компјутерима, у чему види будућност и даљу перспективу.
Почетком маја 1987. године подручје Семберије задесиле су поплаве. Под водом је било 5.500 хектара обрадивог земљишта, а оштећено је и 705 стамбених објеката. Водостај планинских рјечица, Гњице, Лукавца, Тавне и Јање у критичним данима порастао је од три до седам метара. Осамнаест насеља било је под ударом водене стихије. На поплављеном подручју нашла се тада готово петина становништва бијељинске општине, а штете од поплава биле су огромне.
У издању Савеза глувих и наглувих лица БиХ и Општинске организације из Бијељине те године објављена је прва пјесничка збирка Дубравке Живковић Остојић. Дубравка је у једанаестој години живота због болести потпуно изгубила слух. Завршила је библиотекарске студије у Сарајеву. Назив њене прве пјесничке збирке је ,,На мојој обали тишине”. У питању је била прва југословенска пјесничка збирка коју је написала особа потпуно оштећеног слуха, забиљежиле су тада ,,Семберске новине’’.
Прича о сарадњи два града, Бијељине и Фирта (СР Њемачка), је прича о једном великом и необичном пријатељству. У питању је пријатељство које лако савладава границе и језичке баријере, пријатељство које учвршћује мир и сарадњу међу народима и људима. Сарадња два града почела је у области спорта, гостовањем фудбалера бијељинског ,,Борца” у Фирту, на позив Клуба Југословена. Сарадња је проширена, да би касније била крунисана и озваничена потписивањем Повеље о братимљењу.
У Фирту је средином јуна 1987. године боравила делегација општине Бијељина, а поводом потписивања Повеље о братимљењу организована је и изложба слика бијељинских умјетника, као и изложба фотографија Слободана Крстића, мајстора умјетничке фотографије.
У Основној организацији коопераната Јања крајем јуна те године отпочело је преузимање првих засада малине. Ово воће до тада није имало већу традицију у овом крају, али су први засади малине подигнути у Обријежи, Рухотини, Главичицама и Бјелошевцу. Малина је откупљивана по аконтној цијени од 600 динара за килограм, прве, и 300 динара за килограм друге класе.
Семберске новине - Љ.Љубојевић
Након теоретске, практична настава изводи се на њиви. Ученици ове школе на практичан начин уче како се припрема земљиште за сјетву, како и када се сије пшеница, шећерна репа, грашак, луцерка. Будући пољопривредни техничари саде паприку, купус, сију боранију за потребе бијељинске ,,Саве”. На мањим површинама производе зелену салату, спанаћ и кромпир. Ученици су укључени у све производне процесе, у производњу расада, али и у послове узгоја стоке.
,,Семберске’’ те године биљеже и вриједне културне догађаје, изложбу таписерија Милице Зорић Чолаковић у Умјетничкој галерији, те гостовање пјесника Изета Сарајлића у предузећу ,,Зенит”. Обиљежено је 200 година од рођења Вука Караџића, уз познати мото: ,,Пиши као што говориш, читај како је написано”. Ученици бијељинских основних школа учествовали су на завршној смотри ,,Титовим стазама револуције”. Такмичили су се у области драмско - рецитаторског, музичког, ликовног, техничког, фото и филмског стваралаштва.
Ношена рукама хиљада младих цијеле земље Штафета младости стигла је у Бијељину 14. маја, гдје јој је на Тргу ослобођења приређен свечани дочек. Прије доласка Савезне штафете омладина и грађани Семберије поздравили су Општинску штафету младости коју је на свечано украшену бину посљедња донијела Жељка Кнежевић, радница бијељинске Индустрије обуће ,,Зенит”.
Чедо Драгојловић из Амајлија, југословенски је рекордер у производњи млијека. Његових 20 музних крава дало је током 1986. године близу 130.000 литара млијека. До овако високе млијечности, објашњава Чедо, долази се, прије свега, одабиром квлитетне хране за краве. Осим силаже, која је и главно храниво расних музара, Чедо Драгојловић користи и резанце шећерне репе, а однедавно и суданску траву и сирку, и то по препоруци аграрних стручњака.
Борис Хрњез, ученик Средњошколског центра ,,Алија Алијагић” из Бијељине освојио је прво мјесто на такмичењу младих физичара Босне и Херцеговине. Тако је Борис стекао право да учествује на савезном такмичењу из физике.
Борис намјерава да упише електротехнички факултет и његова жеља је да ради са компјутерима, у чему види будућност и даљу перспективу.
Почетком маја 1987. године подручје Семберије задесиле су поплаве. Под водом је било 5.500 хектара обрадивог земљишта, а оштећено је и 705 стамбених објеката. Водостај планинских рјечица, Гњице, Лукавца, Тавне и Јање у критичним данима порастао је од три до седам метара. Осамнаест насеља било је под ударом водене стихије. На поплављеном подручју нашла се тада готово петина становништва бијељинске општине, а штете од поплава биле су огромне.
У издању Савеза глувих и наглувих лица БиХ и Општинске организације из Бијељине те године објављена је прва пјесничка збирка Дубравке Живковић Остојић. Дубравка је у једанаестој години живота због болести потпуно изгубила слух. Завршила је библиотекарске студије у Сарајеву. Назив њене прве пјесничке збирке је ,,На мојој обали тишине”. У питању је била прва југословенска пјесничка збирка коју је написала особа потпуно оштећеног слуха, забиљежиле су тада ,,Семберске новине’’.
Прича о сарадњи два града, Бијељине и Фирта (СР Њемачка), је прича о једном великом и необичном пријатељству. У питању је пријатељство које лако савладава границе и језичке баријере, пријатељство које учвршћује мир и сарадњу међу народима и људима. Сарадња два града почела је у области спорта, гостовањем фудбалера бијељинског ,,Борца” у Фирту, на позив Клуба Југословена. Сарадња је проширена, да би касније била крунисана и озваничена потписивањем Повеље о братимљењу.
У Фирту је средином јуна 1987. године боравила делегација општине Бијељина, а поводом потписивања Повеље о братимљењу организована је и изложба слика бијељинских умјетника, као и изложба фотографија Слободана Крстића, мајстора умјетничке фотографије.
У Основној организацији коопераната Јања крајем јуна те године отпочело је преузимање првих засада малине. Ово воће до тада није имало већу традицију у овом крају, али су први засади малине подигнути у Обријежи, Рухотини, Главичицама и Бјелошевцу. Малина је откупљивана по аконтној цијени од 600 динара за килограм, прве, и 300 динара за килограм друге класе.
Семберске новине - Љ.Љубојевић
