Teška sramota crno-belih u Danskoj

Nešto je trulo u državi Dnakoj, ali to svakako nije ekipa Nordsjelanda, koja je večeras, u prvom meču plej-ofa lige konferencije, ponizila i u paramparčad rabila Partizan sa 5:0 i bruku koja se ne pamti dobrih 25 godina. Golove za domaćina su postizali Ingvartsen (dva), Freze i Viladsen, a “podebljao” Mihajlo Ilić autogolom, uz Nikolu Antića, ali i ostatak tima, tragičar utakmice.
​
Ako je neko pomislio da Partizan ne može da ponovi očajno poluvreme nalik onome protiv Sabaha, crno-beli su se svojski potrudili da ga demantuju u duelu sa Nordsjelandom, u kome su posle 45 minuta bili srećni sa samo dva primljena gola.

Ništa od prvog trenutka nije funkcionisalo u igri beogradskog tima, ako se to igrom uopšte moglo i nazvati, jer od prvog žvižduka do odlaska na odmor Partizan nije odigrao “krštenu” akciju, nije spojio više od tri pasa, retko je prelazio na polovinu Danaca, predao je “more” lopti u noge protivniku, delovao je smušeno, bez ideje, samopouzdanja,  plana B...

Na sve to, došle su i individualne greške pojedinaca, konkretno Mihajla Ilića i Nikole Antića, koje su kumovale golovima Nordsjelanda, no, one su bile samo “kap u moru” očaja iz koga se tim Igora Duljaja do poluvremena “dovukao” sa samo dva gola minusa, jer je pretilo da bude daleko blamantnije.

Možda scenario i ne bi bio tako mračan da je Partizan u tih prvih 15-tak minuta izdržao da ne primi gol, mada je i to tema za razmišljanje, jer su bekovi i krila rivala razvlačili odbranu crno-belih kao harmoniku, koristeći jednostavnost i brzinu da naprave višak.

Tim iz Humske je solidno izgledao samo prvih desetak minuta, čak i zapretio preko Kvinsija Meniga sa distance, a onda je kobna greška Mihajla Ilića iz poslednje linije odvela celu ekipu ka provaliji.

Bio je to 11. minut, mladi štoper je pomislio da će pasom bez gledanja provući loptu između linija, umesto toga ju je predao u noge protivniku. Usledila je munjevita kontra, u kojoj se ponovo Ilić okliznuo, u pokušaju korekcije, da bi Antić slabo izbacio loptu iz peterca, koja je na 20-tak metara došla do Martina Fresea čiji udarac je samo pogledom ispratio Aleksandar Jovanović – 1:0.

Sve posle toga je bio ozbiljno mučenje i za igranje, direktnih aktera u crno-belim dresovima, ali i za gledanje, jer Partizan nije pokazivao znake fudbalskog života.

Konstantno u defanzivi i to neuspešnoj, bez jasne ideje u organizaciji napada, koja je bar 15 puta forsirana preko Antića, da bi se u trenutku, “lupanjem” nasumice, gubio posed i onda grčevito branilo pod naletima Nordsjelanda.
Saldanja i Severina su bili potpuno odsečeni, Natho daleko od protivničkog gola, Menig tek na trenutke u funkciji, dok su defanzivni deo veznog reda i odbrana “visili” iz napada u napad.

Osman i Nigren su po bokovima “ubijali” crno-bele, Tverskov, Svenson i Diomand bili prava podrška držeći loptu kao u sefu i prava je sreća da Partizan nije primio i više golova, jer su Nigren i Ingvartsen promašivali kolosalne prilke.

Međutim , sreća je napustila Duljajev tim u smiraju, iako ga je dobrano pratila celo poluvreme, kada je iz naizgled ne previše opasne situacije, posle centaršuta Viladsena lopta u ruku pogodila neopreznog Antića. Sudija je pokazao na belu tačku, a Markus Ingvartsen nije propustio priliku da duplira prednost – 2:0 u 43. minutu... Da košmar bude potpun.

Početak nastavka doneo je period nešto bolje igre Partizana, za nijansu smislenije u polju, opasnije na protivničkoj polovini ali se ispostavilo da je sve to bilo kratkog daha, jer kako je izgledala odbrana Duljajevog tima, pogotovo na stani koju je pokrivao Nikola Antić, jasno je da se gostima nije pisalo dobro.

U tom početnom periodu crno-beli su imali dva pokušaja preko Stojkovića sa distance, odnosno Markovića posle kornera Natha, gde su bili i najbliže golu, a onda je nastupila propast.

Vraćanje u “mod” iz prvog dela, očajan govor tela i niz grešaka, pre svega pomenutog Antića, ali i ostalih defanzivaca koji su samo pogledom pratili brzonoge igrače Nordsjelanda.

Antman je u nekoliko navrata “pregazio” Antića kao da ga nema, slao upotrebljive centaršuteve, ali su gotovo nemoguće promašivali Diomand, Osman, Igvartsen...

Sreća je tada bila na strani Partizana, no, nije u 66. minutu kada je opet ispao Antić u duelu sa Viladsenom za njim i Marković da bi Aleksandar Šćekić zakačio loptzu rukom, posle čega je dosuđen još jedan jedanaesterac. Loptu je ponovo uzeo Markus Ingvartsen i lagano pogodio za – 3:0.

Taj gol je potpuno “odsekao” Partizan i u minutima koji su usledili bilo je samo pitanje da li će se Nordsjeland zadržati na tome ili će crno-beli uputiti ka katastrofi.

Svaki napad domaćina je bio pola gola, Osman je radio šta je hteo, Diomond i Nigren takođe, a onda je u 75. minutu Duljajev tim još jednom kapitulirao.

Upravo je Osman prošao nekoliko igrača crno-belih, uputio loptu ka petercu, Tverskov je zakačio petom, a Oliveru Viladsenu ostalo je da samo ubaci loptu u praznu mrežu, jer Antić ni ovoga puta nije bio “u kadru” prilikom praćenja igrača – 4:0.

Za kraj, posle nekoliko stativa, srećnih ofsajda, odbrana Jovanovića koje su spasavale priču, loptu je u svoju mrežu poslao i Mihajlo Ilić, posle udarca Hansena sa distance za katastrofu od 5:0, koju klub iz Humske ne pamti od vremena kada je Ljubiša Tumbaković sedeo na klupi crno-belih...

(Telegraf)