Одбрана од града ни експлицитно нити имплицитно не постоји у ЕУ легислативи, стоји између осталог у "Извјештају и мишљењу о оправданости даљег рада система одбране од града у Републици Хрватској", Државног хидрометеоролошког завода.

Након сваког олујног невремена с градом које иза себе оставља тешке призоре уништених кућа, привредних објеката и пољопривредних култура, поставља се питање враћања система противградне одбране. Би ли она заиста помогла и спријечила разорне штете? 

Наука тврди да не би.

Како стоји у "Извјештају и мишљењу о оправданости даљег рада система одбране од града у Републици Хрватској", Државног хидрометеоролошког завода из јула 2018, искуство показује да није учинковита у оноликој мјери као што се почетно мислило. 

Подсјећају притом да је већ почетком седамдесетих година прошлог вијека, а овај систем датира из 60-их у бившем Совјетском Савезу, због сумње у учинковитост, Свјетска метеоролошка организација саставила тим стручњака који су спровели три велика међународна експеримента: један у западној Европи (Швајцарска, Француска и Њемачка) познат под  именом "Гроссверсуцх" односно "Велики експеримент", други у САД-у "Натионал Хаил Ресеарцх Еxпериент" (Национални експеримент за истраживање града) и трећи у Канади.
Сваки је трајао пет година, али није се успјело недвојбено доказати да сребрни јодид, на чијем се уношењу у олујне облаке темељи цијела теорија одбране, помаже у њеном спречавању. 

Заштита пољопривредних култура мрежама учинковитија 

Тачније, резултати су показали да нема статистички сигнификантне разлике у појавности града код засијаваних и код незасијаваних облака са градом. На темељу тих резултата многе су земље укинуле овакву државно финансирану одбрану.

Надаље, истраживања која укључују и моделирање облака нумеричким моделима, показала су да је могућност смањивања величине зрна града уз повећану концентрацију аеросола једнака могућности да се величина зрна повећа, што зависи само о профилу температуре и влаге у облаку. 

Наводе и да је таква одбрана проблематична и са становишта очувања околине јер се током засијавања испушта реагенс са сребрним јодидом у слободну атмосферу при тлу (генераторима) и по висини (ракете). Уз то постоји и сигурносни ризик испаљивања ракета. 

Искуство је, објашњава се даље, показало да је приликом дјеловања на формирани градоносно опасан облак за његов цијели животни вијек неопходно просторно и временски континуирано дјеловање. Сусједне Словенија као и већи дио БиХ немају системску одбрану па је засијавање облака у којима је град већ формиран бескорисно. 

Према ДХМЗ-у, била би економски оправдана кад би њени трошкови били мањи од штета које је таква одбрана спријечила. Проблем је међутим што не можемо утврдити шта би се догодило да одбране није било. 

"Узевши у обзир недоказивост учинковитости система једини учинковити начин смањивања штета од туче је пасивна меотода заштићивања мрежама", наглашава се у извјештају.

Истичу и да је туча само једна од временских непогода, а да штете настале у пољопривреди, и то на много већем подручју, настају због све учесталије појаве суше, мраза, леда, поплава итд. У том смислу држе да би било учинковитије и корисније усмјерити средства државног буџета и локалне заједнице у суфинансирање постављања заштитних мрежа и оснажити систем осигурања који би осигурао реално обештећење у случају насталих штета од временских непогода. 

Које земље користе противградне ракете?

Између осталог, напомињу и да у Европи одбрану противградним ракетама у склопу националне метеоролошке службе имају само Русија и Србија. У земљама ЕУ само у Мађарској, Бугарској и Румунији одбрану на дијелу територија спроводе агенције при министарству пољопривреде, а другдје, нпр. у Аустрији и Шпанији на приватну се инцијативу бране само мала подручја и то већином приземним генераторима или авионима, без државног финансирања. 

"Одбрана од града ни експлицитно нити имплицитно не постоји у ЕУ легислативи", наглашава се. 
​
Истичу притом и да се оперативно спровођење послова ове одбране ради(ла) само на подручју сјеверне Хрватске од 26.800 м2 у међурјечју Саве и Драве иако се појава биљежи и у осталим дијеловима земље. "Чак и уз претпоставку учинковитости одбране од града, поставља се питање зашто остали дијелови РХ нису обухваћени овом активношћу", стоји у мишљењу.

(Независне)