НАТО ОКРУЖИО БИХ И СРБИЈУ
- БиХ и Србија су двије земље на западном Балкану које су у потпуности окружене НАТО чланицама.
Обје земље граниче с Хрватском, која је у НАТО савезу од 2009. године. Србија граничи с Мађарском, која је чланица од 1999. године , те Румунијом и Бугарском, које су чланице од 2004. године. БиХ и Србија на југу граниче с Црном Гором, која је чланица од 2017. године , а Србија граничи и са Сјеверном Македонијом, најновијом НАТО чланицом, која је у овој алијанси већ готово двије године. И самопроглашено Косово није чланица НАТО-а, али ради се о територији коју као независну државу не признају ни Србија ни БиХ.
Главни и основни разлог што БиХ и Србија нису чланице Алијансе је чињеница да је српски народ и даље изразито против чланства. Како се сада ствари чине, није извјесно да ће се ово промијенити у догледној будућности, а НАТО у својим званичним комуникацијама објема земљама даје слободу и право да се одлуче желе ли чланство и какав облик сарадње им одговара с обзиром на то да је принцип Алијансе да поштује одлуке локалних власти о статусу своје земље.
Србија има Партнерство за мир и с НАТО-ом редовно потписује Индивидуални партнерски акциони план. На званичној НАТО страници се истиче да ова алијанса поштује неутралност Србије.
"Србија продубљује политички дијалог и сарадњу с НАТО-ом на питањима од обостраног интереса, попут важног фокуса на развоју демократије, институција и реформе одбране. Мада Србија тежи чланству у ЕУ, за разлику од осталих западнобалканских партнера, не жели да се придружи Алијанси", наглашено је у НАТО-у.
Званично и формално, и БиХ тежи чланству у НАТО-у, јер је 2009. године Предсједништво БиХ упутило писмо у Алијансу, изражавајући спремност да ради на чланству. Као резултат тога, НАТО је наредне године на самиту у Талину позвао БиХ да приступи Акционом плану за чланство, под условом да ријеши питање државне и војне имовине. НАТО је прво неколико година инсистирао да се ово питање ријеши, а онда је, ипак, крајем 2019. године одлучио да активира МАП, иако БиХ није ријешила питање државне и војне имовине. У међувремену, РС је промијенила свој став о Алијанси, и истиче да неће дати сагласност да БиХ постане чланица, а у НАТО је послан документ "Преглед одбране" у оквиру МАП-а, који не прејудицира чланство. Истовремено , најављује се и да ће РС сама донијети закон о рјешавању питања војне и државне имовине на својој територији.
"Учешће БиХ у МАП-у не прејудицира било какву одлуку о чланству. БиХ треба да настави спровођење демократских и одбрамбених реформи како би испунила своје аспирације према НАТО-у и ЕУ и да постане функционална и демократска независна држава", наглашено је у НАТО-у.
Треба напоменути и то да су прије писма из 2009. године формиране заједничке Оружане снаге БиХ, за шта су биле и садашња власт и садашња опозиција у РС.
Да би било која земља могла да буде неутрална, потребно је да заинтересоване војне стране обострано признају неутралност. То се, на примјер, десило са социјалистичком Југославијом, чији су статус неутралности признали и НАТО и Варшавски блок. На сличан начин неутралност су добиле Аустрија, Финска и Шведска, док је Швајцарска своју неутралност стекла знатно раније. Примјера ради, СССР је пристао да након Другог свјетског рата повуче своје трупе из Аустрије у замјену за то да Влада Аустрије пристане на војну неутралност, што се и десило.
Данас Русија жели да на сличан начин Украјина прихвати неутралност, у замјену за посредовање о разоружавању проруских трупа из источног дијела Украјине, али НАТО, засад, не показује спремност да прихвати овај приједлог јер Влада Украјине, барем званично, и даље жели да та земља постане чланица. Наиме , у НАТО-у сматрају да се питање неутралности било које земље не може рјешавати без воље укључене земље.
За разлику од Украјине, много већа шанса је да се призна неутралност Србије јер Влада Србије и српски народ желе неутралност у односу на оба војна блока. Уколико буде ријешено питање Украјине, може се очекивати да ће НАТО и Русија разговарати и о статусу ове земље. Међутим , те преговоре би додатно компликовао статус самопроглашеног Косова, с обзиром на то да је оно одвојено од Србије захваљујући НАТО интервенцији 1999. године , а Русија везује питање ове покрајине с рјешењем статуса Крима, који је припојила 2014.
(Независне)
Обје земље граниче с Хрватском, која је у НАТО савезу од 2009. године. Србија граничи с Мађарском, која је чланица од 1999. године , те Румунијом и Бугарском, које су чланице од 2004. године. БиХ и Србија на југу граниче с Црном Гором, која је чланица од 2017. године , а Србија граничи и са Сјеверном Македонијом, најновијом НАТО чланицом, која је у овој алијанси већ готово двије године. И самопроглашено Косово није чланица НАТО-а, али ради се о територији коју као независну државу не признају ни Србија ни БиХ.
Главни и основни разлог што БиХ и Србија нису чланице Алијансе је чињеница да је српски народ и даље изразито против чланства. Како се сада ствари чине, није извјесно да ће се ово промијенити у догледној будућности, а НАТО у својим званичним комуникацијама објема земљама даје слободу и право да се одлуче желе ли чланство и какав облик сарадње им одговара с обзиром на то да је принцип Алијансе да поштује одлуке локалних власти о статусу своје земље.
Србија има Партнерство за мир и с НАТО-ом редовно потписује Индивидуални партнерски акциони план. На званичној НАТО страници се истиче да ова алијанса поштује неутралност Србије.
"Србија продубљује политички дијалог и сарадњу с НАТО-ом на питањима од обостраног интереса, попут важног фокуса на развоју демократије, институција и реформе одбране. Мада Србија тежи чланству у ЕУ, за разлику од осталих западнобалканских партнера, не жели да се придружи Алијанси", наглашено је у НАТО-у.
Званично и формално, и БиХ тежи чланству у НАТО-у, јер је 2009. године Предсједништво БиХ упутило писмо у Алијансу, изражавајући спремност да ради на чланству. Као резултат тога, НАТО је наредне године на самиту у Талину позвао БиХ да приступи Акционом плану за чланство, под условом да ријеши питање државне и војне имовине. НАТО је прво неколико година инсистирао да се ово питање ријеши, а онда је, ипак, крајем 2019. године одлучио да активира МАП, иако БиХ није ријешила питање државне и војне имовине. У међувремену, РС је промијенила свој став о Алијанси, и истиче да неће дати сагласност да БиХ постане чланица, а у НАТО је послан документ "Преглед одбране" у оквиру МАП-а, који не прејудицира чланство. Истовремено , најављује се и да ће РС сама донијети закон о рјешавању питања војне и државне имовине на својој територији.
"Учешће БиХ у МАП-у не прејудицира било какву одлуку о чланству. БиХ треба да настави спровођење демократских и одбрамбених реформи како би испунила своје аспирације према НАТО-у и ЕУ и да постане функционална и демократска независна држава", наглашено је у НАТО-у.
Треба напоменути и то да су прије писма из 2009. године формиране заједничке Оружане снаге БиХ, за шта су биле и садашња власт и садашња опозиција у РС.
Да би било која земља могла да буде неутрална, потребно је да заинтересоване војне стране обострано признају неутралност. То се, на примјер, десило са социјалистичком Југославијом, чији су статус неутралности признали и НАТО и Варшавски блок. На сличан начин неутралност су добиле Аустрија, Финска и Шведска, док је Швајцарска своју неутралност стекла знатно раније. Примјера ради, СССР је пристао да након Другог свјетског рата повуче своје трупе из Аустрије у замјену за то да Влада Аустрије пристане на војну неутралност, што се и десило.
Данас Русија жели да на сличан начин Украјина прихвати неутралност, у замјену за посредовање о разоружавању проруских трупа из источног дијела Украјине, али НАТО, засад, не показује спремност да прихвати овај приједлог јер Влада Украјине, барем званично, и даље жели да та земља постане чланица. Наиме , у НАТО-у сматрају да се питање неутралности било које земље не може рјешавати без воље укључене земље.
За разлику од Украјине, много већа шанса је да се призна неутралност Србије јер Влада Србије и српски народ желе неутралност у односу на оба војна блока. Уколико буде ријешено питање Украјине, може се очекивати да ће НАТО и Русија разговарати и о статусу ове земље. Међутим , те преговоре би додатно компликовао статус самопроглашеног Косова, с обзиром на то да је оно одвојено од Србије захваљујући НАТО интервенцији 1999. године , а Русија везује питање ове покрајине с рјешењем статуса Крима, који је припојила 2014.
(Независне)
