Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине све се више задужују и на домаћим берзама. Емисијом трезорских записа Република Српска се прије неколико дана на Бањалучкој берзи задужила за 96,4 милиона марака, а емисијом обвезница Федерација БиХ на Сарајевској берзи за 39,9 милиона марака. Економски стручњаци сматрају да није угрожена финансијска стабилност Босне и Херцеговине, али упозоравају да власти морају смањити трошкове и да се дефицит не смије повећавати.

Иако је Босна и Херцеговина међу најниже задуженим земљама у Европи са јавним дугом изнад 32 одсто, из Међународног монетарног фонда стиже јасна порука властима – ограничите дефицит и повећајте јавне инвестиције, нарочито у области инфраструктуре, зелене транзиције и дигитализације.

АНДРЕАС ТУДИК, резидентни представник ММФ-а

Ми смо због тога препоручили властима да ограниче дефицит, на тај начин да ће избјећи даље повећање плата у јавном сектору као и дискреционо право потрошње за социјална давања и препознати могућност резања трошкова у текућој потрошњи, будући да се финансијски притисци повећавају и да постоји опасност да ће тај притисак постати превише јак.

Политика и економија не могу се јасно раздвојити. Због политичке ситуације у земљи, ентитетима се ускраћује приступ повољнијим међународним тржиштима, сматра декан Економског факултета у Источном Сарајеву.

МАРКО ЂОГО, декан Економског факултета у Источном Сарајеву

"Наши ентитети због политичке нестабилности све чешће долазе у ситуацију да им финансијери неће да продуже кредите па долази до проблема у рефинансирању. Као што се грађани знају обраћати најскупљем извору финансирања микрокредитним организацијама тако се и код нас различити нивои власти знају обрааћти институцијама које дају скупе кредите.“

његов колега са сарајевског Економског факултета сматра да је проблем што се не задужујемо за инвестиције, већ да бисмо покрили буџетски дефицит.

ЖЕЉКО ШАИН, професор на Економском факултету у Сарајеву

„Ми смо суштински угрожени због тога што се задужујемо да бисмо покрили текуће трошкове ,а не да бисмо се задуживали за инвестиције које ће стварати нову вриједност и нови новац.“

Препорука ММФ-а за смањење финансијског притиска су резови у расходима – ограничење повећања плата у јавном сектору и текуће потрошње уопште. Осим тога, сугеришу ентитетским владама да припреме и кризне планове у случају недостатка финансијских средстава односно да утврде буџетске ставке које се могу брзо промијенити.


​ИЗВОР: БХРТ/Дијана Врховац (Е.Д.)