Блага зима без снијега, мразева и ледених дана, утицала је да већ у фебруару воће почне да цвјета. Са друге стране, опасност од позних мразева постоји све до средине априла, па ће многи који се баве воћарством до тада, итекако стрепити.

Још од краја фебруара примијећено је цвјетање џенарика, а у нижим предјелима већ отварају пупољке и кајсије, брескве, крушка. Напупиле су и јабуке, трешње, али и друго коштичаво воће, па се многи воћари питају, да ли у овом периоду могу било шта да ураде да одложе период вегетације?

"У овој ситуацији воћари мало тога сада могу да ураде. Оно што је, можда требало да се уради, је кречење дебла, рачвишта и рамена грана, јер бијела боја одбија свјетлост и биљке се спорије загријавају и спорије крећу сокови и то је нешто што може одложити почетак вегетације за неких седам до десет дана", каже стручни сарадник за воћарство Јован Милинковић и додаје да је "ово што се сад дешава једноставно незаустављиво".

Високе температуре загријале земљу

Џенарике су почеле да цвјетају крајем фебруара, али су кренуле у цвјетање и кајсије, брескве, па и шљиве и јабуке.
 

"Температура земљишта је прешла критичну границу када креће вегетација. Посебан проблем су ноћне температуре које су релативно високе и у нижим предјелима се крећу око 10 степени, тако да су биљке већ кренуле у вегетацију и цвјетање. Колико ће то цвјетање бити интензивно и брзо, видјет ће се у наредним данима. Према прогнози метеоролога и даље се очекује слично вријеме, ноћне око 10 степени, дневне око 20", каже Милинковић.

За разлику од ранијих година, када је најранији период цвјетања воћа био средином марта, Милинковић напомиње да је ове године воће уцвјетало мјесец дана раније.

Како ће прољетни мразеви утицати на различите воћке?

"Немогуће је да током цијелог марта и у првој половини априла остане овакво вријеме и да не буде мразних дана. Посљедњи мразеви се јављају око 15. априла. Четрдесет дана без мраза може да се деси, као и да кроз цијели период прођемо са температурама које ће пасти евентуално до нуле или мало испод, али ја се ипак бојим неког хладног таласа са сјевера Европе, да се не спусти и да на крају имамо веће штете него прошле године", каже наш саговорник и додаје да смо прошле године имали род, ове године "ћемо видјети".
"Јако је ризично", истиче.

Ако температуре буду испод -4 степена, воћу неће бити спаса

Воћари су углавном завршили све послове који се раде у воћњацима, орезивање и прскање, али оно што све мучи су могућности позних мразева. Кад температуре падну на -4 или -5 степени, спаса за воће нема.

"Постоје одређени системи против мраза, али их ми немамо. Критичне температуре за тек заметнути плод су око -1, за отворен цвијет, ако је сух, он може издржати и до -2 . Све преко тога, воће ће претрпјети озбиљна оштећења. Све је сада у рукама природе, воћари су са своје стране урадили оно што су могли и што је требало да ураде."
 

Засади су већ већ орезани, попрскани и припремљени за почетак вегетације, али нико није очекивао да ће фебруар бити са оваквим температурама.

"Мислим да овако лијеп фебруар није био у посљедњих 30 године. За протеклих 27 или 28 година колико пратим временске прилике, најраније цвјетање шљиве било је око 20. марта, а ове године, бојим се, да ће то бити и десетак дана раније", прибојава се Милинковић.

У малињацима кренула вегетација

Топлог времена у фебруару нису поштеђени ни засади малине. У појединим засадима већ има пуцања пупољака, на неким мјестима је у мало развијенијој форми, а на падинама које су окренуте јужно, пољопривредни произвођачи већ могу да везују изданке. Ко је то урадио, може да уради и прво прољетно прскање.
Гриње су присутне у засадима, тако да се препоручује прскање.

(Агроклуб.ба)
​