Уставни суд: Забрана ношења хиџаба у ОС БиХ не крши право на слободу вјере
- Забрана ношења мараме/хиџаба у Оружаним снагама БиХ, према коначној одлуци Уставног суда БиХ, није дискриминиција.
Наиме , Уставни суд БиХ је на данашњој 140. пленарној сједници одлучивао по "Захтјеву Бакира Изетбеговића за оцјену уставности Правилника о униформама Оружаних снага Босне и Херцеговине". Изетбеговићева апелација је обједињена са оном војникиње Емеле Мујановић коју је Уставном суду БиХ поднијела у мају 2021. године.
Уставни суд је закључио да забраном ношења хиџаба уз униформу током војне службе у Оружаним снагама БиХ није прекршено право на слободу вјере.
Тиме се војникињи Емели Мујановић и даље забрањује ангажман у ОС БиХ док носи мараму.
Подсјетимо , Емела од 26. марта 2020. године води своју правну битку против Министарства одбране због дискриминације и повреде људских права на слободу вјере, а због забране ношења махраме у служби.
Након што је изгубила спор пред Судом БиХ, није одустајала и заједно са својим правним тимом предала је апелацију према Уставном суду БиХ у мају 2021. године, а та пресуда је данас, након више од двије године, коначно и изречена, али не у Емелину корист.
Емелин адвокат Емир Ковачевић у ранијим изјавама за "Рапорт" казао је да неће одустати од борбе чак иако пресуда Уставног суда БиХ буде негативна, те да су спремни ићи и до Стразбура.
Емела и њен правни тим су очекивали позитивну пресуду поготово јер је усвојена апелација по питању ношења браде у Оружаним снагама те је по њима, свака другачија пресуда, дискриминаторна по питању пола, не само вјере.
"Ако дозволите мушкарцима вјерска обиљежавања, а не дозволите жени, то је очита дискриминација", казао је раније Ковачевић за "Рапорт".
Да марама у Оружаним снагама није спорна, говори чињеница да такво"покривало" у војсци већ постоји, а ријеч је о поткапи која се носи током зимских дана, а која задовољава и Емелине вјерске потребе и правилник о униформи Оружаних снага БиХ. Ипак , одлука Врховног суда је коначна и одлучујућа.
Шта пише у Одлуци?
Одлучујући о захтјеву Бакира Изетбеговића, у вријеме подношења захтјева првог замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за оцјену уставности члана 5. став (3) Правилника о униформама Оружаних снага Босне и Херцеговине број 11-02-3-1864-13/16 од 24. априла 2017. године који гласи: "Вјерска обиљежја уз униформу могу се носити на начин да иста не буду видљива“, Уставни суд је утврдио да је оспорена одредба у сагласности са чланом ИИ/3.г) Устава Босне и Херцеговине и чланом 9. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција).
Сажетак одлуке
Одлучујући о предметном захтјеву, Уставни суд је, између осталог, подсјетио да је Европски суд у својој пракси истакао да може, по потреби, узети у обзир било који консензус и заједничке вриједности које произлазе из праксе држава потписница Европске конвенције. Такођер је истакао да је из Правилника о униформама видљиво да се правила о видљивом истицању вјерских симбола у Оружаним снагама БиХ једнако примјењују на све припаднике те да је заштита начела неутралности у Оружаним снагама БиХ компатибилна с вриједностима на којима се заснивају Устав БиХ и Европска конвенција.
Уставни суд је сматрао да Министарство одбране БиХ због специфичног карактера Оружаних снага БиХ може захтијевати од својих припадника/припадница да се суздрже од исказивања одређених вјерских увјерења на радном мјесту. У вези с тим, Уставни суд је подсјетио на то да Европски суд истиче супсидијарну улогу механизма Европске конвенције, према којој домаће власти имају директан демократски легитимитет, те су у бољем положају да процијене потребе и увјете у односу на питање о односима између државе и различитих религија, о којима мишљења у демократском друштву оправдано могу бити веома различита. Осим тога, Уставни суд је истакао да се оспореном одредбом вјерска слобода не ограничава опћенито у Оружаним снагама БиХ, те да је војним лицима омогућено обављање вјерских активности у складу са специфичностима сваке од вјера.
Уставни суд је закључио да забраном ношења хиџаба уз униформу током војне службе у Оружаним снагама БиХ није прекршено право на слободу вјере.
(Независне)
Наиме , Уставни суд БиХ је на данашњој 140. пленарној сједници одлучивао по "Захтјеву Бакира Изетбеговића за оцјену уставности Правилника о униформама Оружаних снага Босне и Херцеговине". Изетбеговићева апелација је обједињена са оном војникиње Емеле Мујановић коју је Уставном суду БиХ поднијела у мају 2021. године.
Уставни суд је закључио да забраном ношења хиџаба уз униформу током војне службе у Оружаним снагама БиХ није прекршено право на слободу вјере.
Тиме се војникињи Емели Мујановић и даље забрањује ангажман у ОС БиХ док носи мараму.
Подсјетимо , Емела од 26. марта 2020. године води своју правну битку против Министарства одбране због дискриминације и повреде људских права на слободу вјере, а због забране ношења махраме у служби.
Након што је изгубила спор пред Судом БиХ, није одустајала и заједно са својим правним тимом предала је апелацију према Уставном суду БиХ у мају 2021. године, а та пресуда је данас, након више од двије године, коначно и изречена, али не у Емелину корист.
Емелин адвокат Емир Ковачевић у ранијим изјавама за "Рапорт" казао је да неће одустати од борбе чак иако пресуда Уставног суда БиХ буде негативна, те да су спремни ићи и до Стразбура.
Емела и њен правни тим су очекивали позитивну пресуду поготово јер је усвојена апелација по питању ношења браде у Оружаним снагама те је по њима, свака другачија пресуда, дискриминаторна по питању пола, не само вјере.
"Ако дозволите мушкарцима вјерска обиљежавања, а не дозволите жени, то је очита дискриминација", казао је раније Ковачевић за "Рапорт".
Да марама у Оружаним снагама није спорна, говори чињеница да такво"покривало" у војсци већ постоји, а ријеч је о поткапи која се носи током зимских дана, а која задовољава и Емелине вјерске потребе и правилник о униформи Оружаних снага БиХ. Ипак , одлука Врховног суда је коначна и одлучујућа.
Шта пише у Одлуци?
Одлучујући о захтјеву Бакира Изетбеговића, у вријеме подношења захтјева првог замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за оцјену уставности члана 5. став (3) Правилника о униформама Оружаних снага Босне и Херцеговине број 11-02-3-1864-13/16 од 24. априла 2017. године који гласи: "Вјерска обиљежја уз униформу могу се носити на начин да иста не буду видљива“, Уставни суд је утврдио да је оспорена одредба у сагласности са чланом ИИ/3.г) Устава Босне и Херцеговине и чланом 9. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција).
Сажетак одлуке
Одлучујући о предметном захтјеву, Уставни суд је, између осталог, подсјетио да је Европски суд у својој пракси истакао да може, по потреби, узети у обзир било који консензус и заједничке вриједности које произлазе из праксе држава потписница Европске конвенције. Такођер је истакао да је из Правилника о униформама видљиво да се правила о видљивом истицању вјерских симбола у Оружаним снагама БиХ једнако примјењују на све припаднике те да је заштита начела неутралности у Оружаним снагама БиХ компатибилна с вриједностима на којима се заснивају Устав БиХ и Европска конвенција.
Уставни суд је сматрао да Министарство одбране БиХ због специфичног карактера Оружаних снага БиХ може захтијевати од својих припадника/припадница да се суздрже од исказивања одређених вјерских увјерења на радном мјесту. У вези с тим, Уставни суд је подсјетио на то да Европски суд истиче супсидијарну улогу механизма Европске конвенције, према којој домаће власти имају директан демократски легитимитет, те су у бољем положају да процијене потребе и увјете у односу на питање о односима између државе и различитих религија, о којима мишљења у демократском друштву оправдано могу бити веома различита. Осим тога, Уставни суд је истакао да се оспореном одредбом вјерска слобода не ограничава опћенито у Оружаним снагама БиХ, те да је војним лицима омогућено обављање вјерских активности у складу са специфичностима сваке од вјера.
Уставни суд је закључио да забраном ношења хиџаба уз униформу током војне службе у Оружаним снагама БиХ није прекршено право на слободу вјере.
(Независне)
