Цијене пшенице и брашна на тржишту доста су ниже у односу на ранији период, па пољопривредници, али и млинари кажу да је дошло вријеме да цијене хљеба и пекарских производа буду ниже, док с друге стране пекарски сектор истиче да цијене ових производа тренутно не могу бити јефтиније.

Саша Тривић, предсједник Удружења пекара Републике Српске и власник пекарско-сластичарског друштва "Крајина клас", казао је да ће цијене хљеба и расти уколико минимална плата буде износила 1.050 КМ.

"Ако не буде значајног раста минималне плате, за очекивати је да цијене хљеба и пекарских производа буду на овом нивоу", казао је Тривић и истакао да се не очекује значајнији пад цијене брашна.

"Ми још трпимо прошлогодишње минусе, а плате и даље расту, тако да ниже цијене не можемо очекивати", казао  је Тривић.

Да цијене хљеба и пекарских производа у наредном периоду неће бити ниже каже и Раденко Пелемиш, предсједник Удружења млинара и пекара регије Бијељина.

"Евидентно је да су цијене брашна ниже, али сва та разлика је отишла у веће плате радника, јер имамо велике проблеме да пронађемо раднике за рад у пекарама", казао је Пелемиш.

Додао је да се цијена брашна по килограму тренутно креће од 0,63 до 0,73 фенинга, зависно од типа брашна, али и квалитета. Према његовим ријечима, тренутно нема основа да дође до нижих цијена пекарских производа.

Наиме, како је рекао Зоран Кос, предсједник Удружења млинара Републике Српске, цијена вреће брашна од 25 килограма креће се од 20 до 25 КМ, те да цијена хљеба искључиво зависи од пекара.

"Цијена пшенице се сада креће од 170 до 250 евра за тону, тако да су се цијене вратиле на период прије пандемије", казао је Кос и додао да се цијене пшенице сигурно неће мијењати у наредном периоду.

"Очекујемо да цијена пшенице, али и брашна остане на овом нивоу, све до наредне жетве", рекао је Кос и истакао да су млинари спустили цијену испод које се више не може ићи.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, казао је да је цијена пшенице у откупу била 0,30 фенинга по килограму, те да не постоји никакво оправдање за то што су цијене хљеба високе.

"Сматрамо да хљеб никако не би требало да буде на нивоу ових цијена, него знатно јефтинији, али исто тако да буде знатно квалитетнији", казао је Маринковић и истакао да је примјетно да су и цијене горива доста ниже, јер, како каже, гориво је главни покретач свега, па треба очекивати да и пекарски производи буду нижи.

"Кад дође до нижих цијена горива, нико не снижава цијене, али ако су цијене веће, одмах дође до поскупљења свих производа, правдајући се да су цијене веће и то је хронични проблем који имамо", закључио је Маринковић.

Да би нижа цијена хљеба за пет, десет фенинга била јако значајна  за потрошаче, сматра Јован Василић, предсједник Удружења потрошача "Звоно" Бијељина.

"Кад год је дошло до смањења цијена брашна, никада није дошло до нижих цијена пекарских производа, али када цијене порасту, они одмах повисе цијену својих производа", сматра Василић. 

(Независне)
​