Европска унија (ЕУ) припрема нови закон који има за циљ да појача медијску заштиту, новинарску независност и финансијску одрживост медија који функционишу у блоку.

Иако БиХ није чланица ЕУ, као земља кандидаткиња за чланство мораће унијети у своје законодавство све прописе који се доносе на нивоу блока, као што је био случај са Законом о дигиталним услугама ЕУ, који се односи на рад великих интернет платформи и претраживача.

Нови закон предлаже Европска комисија, а који се прије ступања на снагу мора ускладити са Савјетом ЕУ, другим тијелом које поред Европског парламента (ЕП) учествује у доношењу прописа на нивоу ЕУ, а који чине земље чланице. Поступак усклађивања је у току, али се очекује да основни параметри неће бити измијењени.

ЕП у свом приједлогу тражи заштиту медијског плурализма, као и спречавање уплива владиних, политичких, економских и приватних утицаја у рад медија. Такође, тражи се право медија и новинара на заштиту извора и заштита од "проваљивања" у медијске сервере или новинарску дигиталну имовину како би се покушало доћи до извора за медијске чланке.

Најосјетљивији дио овог закона односи се на обавезу медија да извјештавају о средствима која примају из иностранства.

У БиХ би неки политичари ову одредбу могли протумачити као "оправдање" за увођење сличних мјера над медијима и невладиним организацијама у БиХ.

Међутим, постоји неколико кључних разлика.

Као прво, у овој одредби ће се истовремено тражити и регистар медија који примају дотације или пројекте од државе и властитих институција. Такође, тражи се независност јавних емитера и одвајање од утицаја политике на њихов рад.
Осим тога, одлуке ће доносити посебно независно тијело Европски одбор за медијске услуге, који ће бити независан од власти.

Тако се одлуке неће доносити на нивоу било којег политичког тијела или институције, већ од стране оних којих се заштита интегритета новинарске професије највише тиче.

Посланици ЕП-а такође траже тим експерата, који би чинили новинари и активисти, а који би провјеравали да ли су одлуке овог одбора независне од непожењих утицаја.

Када је ријеч о јавним емитерима, тражи се доношење вишегодишњег оквирног буџета како би се спријечио притисак на њихов рад. Осим тога, јавни оглашивач у појединој земљи ЕУ не би смио одредити више од 15 одсто буџета за маркетинг појединачном медију с којим има уговор о оглашавању. Сви уговори с медијима би, према приједлогу ЕП-а, требало да буду јавно доступни и транспарентни. 

Овај закон би имао додира и са већ поменутим Закон о дигиталним услугама ЕУ, који је већ ступио на снагу.
Веома велике онлине платформе би, према овом приједлогу, требало да буду спријечене да неселективно скидају медијски садржај.

Предвиђено је стварање посебног механизма по којем би велике платформе прво требало да одвоје регуларне медије од оних који пласирају сумњиве садржаје. Након тога би медији требало да буду обавијештени о спорним садржајима које су пласирали и да добију 24 часа за одговор. Тек након тог периода би могли обрисати спорни садржај с својих сервера.

На страници Савјета ЕУ објављена је позиција њиховог тијела у односу на овај закон. Они су унијели одредбе о прецизнијем дефинисању надлежности између земаља чланица и Комисије, прецизирали права и обавезе Одбора за медијске услуге, тражили додатне мјере за заштиту идентитета новинарског извора, боље прецизирање одредаба о транспарентности власништва, а тражили су и појашњење правила и обавеза великих платформи у односу на медије.
За коментар смо се обратили и Европском парламенту, али нам није стигао одговор.

(Независне)