Проблем зависности од мобилних телефона, интернета и технологије све је присутнији код младих људи, али за њима не заостају ни одрасли, казала је за "Независне новине" докторица Нера Зивлак Радуловић, начелница Клинике за психијатрију УКЦ РС.

"У Клиници за психијатрију било је лијечених пацијената који су зависни од интернета и мобилних телефона, али се радило углавном о особама млађе животне доби које су довели забринути родитељи. О неким статистичким подацима не можемо говорити у смислу већег броја, јер се радило о појединачним случајевима. С обзиром на широку распрострањеност кориштења технологије и код младих и код одраслих ова проблематика се још не препознаје на адекватан начин у правом смислу ријечи", казала је Зивлак Радуловићева.

Како каже, проблем настаје у најранијим годинама, јер дјеца користе различите технологије које им дају родитељи.

"Проблем и јесте што то почиње у раном узрасту и што се дневно вријеме кориштења мобилних технологија повећава из дана у дан вртоглавом брзином. Једна од студија која је је рађена још 2007. године на Универзитету Тексас обухватила је више од 1.000 дјеце и показала да 75 одсто дјеце гледа телевизију док је 32 одсто гледало видео-снимке или ДВД, при чему је укупна дневна изложеност била сат времена и 20 минута", казала је Зивлак Радуловићева.

Додаје да су дјеца узраста од пет и шест година пред компјутером проводила још додатних 50 минута.
"Данас, у 2023. години знамо да је вријеме које млади проводе на интернету и дигиталним технологијама и дуже, па је потенцијал за развој зависности много већи. Провођење много времена на телефону и интернету доводи до тога да се јавља нешто што зовемо стална, али дјелимична пажња, јер се прати више информација истовремено. Оваква врста пажње не даје могућност на довршавање одређених активности, тачније, усмјеравања пажње у одређеном правцу, па се мозак младих људи налази стално у стању повишеног стреса", објашњава Зивлак Радуловићева.

Истиче да су млади људи у оваквом стању све више у потрази за нечим новим, што им смањује вријеме за размишљање и доношење промишљених одлука.

Истиче да се сматра да, уколико је дјететов мозак превише изложен утицају телевизије, компјутера, телефона, може довести до хиперактивности, раздражљивости и поремећаја дефицит пажње.

Како каже, због тога је Америчка академија педијатара још 2001. године препоручила да дјеца млађа од двије године уопште не гледају телевизију.

"Данашњи адолесценти проводе више од пуног радног времена користећи телефоне, што отежава развој вјештине традиционалне комуникације лицем у лице и доводи до осјећања анксиозности приликом остваривања реалних контаката, јер ову вјештину нису успјели развити кроз непосредни контакт", објашњава докторица.

Наводи да су симптоми зависности од интернета када млада особа стално буде заокупљена активностима на телефону и није у стању да то смањи или прекине.

"Ако покушаји да му родитељи ограниче употребу интернета или телефона доводе до немира, раздражљивости или других промјена расположења то су јасни симптоми. Такође, млади људи врло често лажу родитељима када их упитају о активностима на интернету, јављају се проблеми са успјехом у школи, често интензивирање боравка на интернету када се млада особа осјећа неугодно или има неке проблеме. Дужина трајања боравка на телефону или интернету је 40 и више сати сваке недјеље, а врло често се млада особа жали и на присутне физичке симптоме као што је бол у врату, леђима, истегнуће мишића, проблем са видом и слично", објашњава Зивлак Радуловићева.

Напомиње да Клиника за психијатрију има Одјељење за дјецу и адолесценте (болнички дио), а и амбуланте у јужном крилу УКЦ РС гдје уторком пријеподне и сриједом поподне ради тим стручњака (психијатар, психолог, социјални радник) па се родитељи који уоче симптоме зависности код своје дјеце могу јавити за помоћ.

"Најбоља превенција је контрола и ограничење кориштења технологија од најранијег дјетињства, попуњавање времена друштвено корисним активностима и квалитетније осмишљеним породичним активностима које не укључују кориштење технологије", закључила је Зивлак Радуловићева.

Једна Бањалучанка која је у раним тридесетим годинама каже да је свјесна да је зависна од телефона.

"Не знам да ли би то назвала зависношћу од телефона или од интернета. У просјеку користим телефон шест до седам сати дневно, што је превише с обзиром на то да на послу сједим пред рачунаром. Дешавало ми се да држим телефон испред тастатуре и мало радим на телефону, мало на рачунару. Своју зависност, јер признајем да сам зависна, правдам послом којим се бавим, али заиста то није оправдање. Свјесна сам да га користим превише и да имам проблем", казала је она.

(Независне)