Пале коров упркос упозорењима, казна до 1.000 КМ
Током паљења корова на њивама прошле године су страдале двије особе у Републици Српској, и то баш пред прољећну сезону, а и ове године полиција и ватрогасци апелују на грађане да не спаљују остатке корова и другог отпада.
Како су потврдили за "Независне новине" из Министарства унутрашњих послова Републике Српске (МУП РС), у 2022. години у пожарима је укупно смртно страдало 14 лица, и то осам мушкараца и шест жена.
"Највише смртно стадалих лица је било у јануару и марту прошле године. Од укупног броја смртно страдалих лица, два лица су смртно страдала у марту 2022. године у пожарима изазваним паљењем корова на њивама, и то једна жена стара 80 година и мушкарац стар 42 године", казали су из МУП-а РС.
Због тога из полиције већ неколико дана апелују на грађане да не спаљују остатке корова, смећа и другог отпада унутар или у близини шумских комплекса, као ни приликом неповољних временских услова, гдје усљед неконтролисане ватре може доћи до пожара на отвореном простору, а који могу угрозити људске животе и имовину грађана.
"При спаљивању корова и другог запаљивог материјала потребно је угасити остатке несагорених материја како би се спријечило њихово разношење вјетром и појава неконтролисаног горења. У већини случајева ватра се пренесе на шумске комплексе проузрокујући велику материјалну штету", наводи се у саопштењима из полиције.
Мирослав Малинић, командир Професионалне територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Бањалука, каже да су зиме задњих година суве, због чега највише интервенција на отвореном простору имају у периоду од фебруара до априла.
"Број интервенција у посљедњих неколико година је прилично исти јер су и временске прилике погодне за паљење на отвореном сличне, а искључиво зависе од временских прилика које су сличне посљедњих неколико година", рекао је Малинић за "Независне".
Према његовим ријечима, најчешће грешке које доводе до пожара су фронтално спаљивање површина у присуству вјетра, без икаквих превентивних мјера које би спријечиле ширење пожара.
"Затим остављање запаљеног материјала без икаквог надзора и на недовољној удаљености од објеката или површина на које би се пожар могао пренијети", казао је Малинић.
Он је апеловао да се суграђани суздрже од било какве врсте паљења на отвореном ако нису сигурни да то може бити контролисано спаљивање.
Иначе, Законом о заштити од пожара забрањено је паљење корова и другог пољопривредног отпада без претходног обавјештавања ватрогасно-спасилачке јединице и предузимања свих неопходних радњи с циљем спречавања ширења ватре.
Овим законом је дефинисана новчана казна од 100 КМ до 1.000 КМ за прекршај физичког лица које пали коров или други пољопривредни отпад без претходног обавјештења ватрогасно-спасилачке јединице и уколико не предузме све неопходне радње у циљу спречавања ширења ватре.
(Независне)
Како су потврдили за "Независне новине" из Министарства унутрашњих послова Републике Српске (МУП РС), у 2022. години у пожарима је укупно смртно страдало 14 лица, и то осам мушкараца и шест жена.
"Највише смртно стадалих лица је било у јануару и марту прошле године. Од укупног броја смртно страдалих лица, два лица су смртно страдала у марту 2022. године у пожарима изазваним паљењем корова на њивама, и то једна жена стара 80 година и мушкарац стар 42 године", казали су из МУП-а РС.
Због тога из полиције већ неколико дана апелују на грађане да не спаљују остатке корова, смећа и другог отпада унутар или у близини шумских комплекса, као ни приликом неповољних временских услова, гдје усљед неконтролисане ватре може доћи до пожара на отвореном простору, а који могу угрозити људске животе и имовину грађана.
"При спаљивању корова и другог запаљивог материјала потребно је угасити остатке несагорених материја како би се спријечило њихово разношење вјетром и појава неконтролисаног горења. У већини случајева ватра се пренесе на шумске комплексе проузрокујући велику материјалну штету", наводи се у саопштењима из полиције.
Мирослав Малинић, командир Професионалне територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Бањалука, каже да су зиме задњих година суве, због чега највише интервенција на отвореном простору имају у периоду од фебруара до априла.
"Број интервенција у посљедњих неколико година је прилично исти јер су и временске прилике погодне за паљење на отвореном сличне, а искључиво зависе од временских прилика које су сличне посљедњих неколико година", рекао је Малинић за "Независне".
Према његовим ријечима, најчешће грешке које доводе до пожара су фронтално спаљивање површина у присуству вјетра, без икаквих превентивних мјера које би спријечиле ширење пожара.
"Затим остављање запаљеног материјала без икаквог надзора и на недовољној удаљености од објеката или површина на које би се пожар могао пренијети", казао је Малинић.
Он је апеловао да се суграђани суздрже од било какве врсте паљења на отвореном ако нису сигурни да то може бити контролисано спаљивање.
Иначе, Законом о заштити од пожара забрањено је паљење корова и другог пољопривредног отпада без претходног обавјештавања ватрогасно-спасилачке јединице и предузимања свих неопходних радњи с циљем спречавања ширења ватре.
Овим законом је дефинисана новчана казна од 100 КМ до 1.000 КМ за прекршај физичког лица које пали коров или други пољопривредни отпад без претходног обавјештења ватрогасно-спасилачке јединице и уколико не предузме све неопходне радње у циљу спречавања ширења ватре.
(Независне)
