Пандемија вируса корона, временске непогоде и несреће (суше, олује, пожари) и актуелни сукоб у Украјини у претходне три године пореметили су свјетску економију и привреду и проузроковали да пошасти 21. вијека буду и глад и сиромаштво, а иако се БиХ, на срећу, не може сврстати међу најсиромашније земље, попут оних с афричког континента или држава погођених ратним сукобима, стручњаци сматрају да свакако не треба занемарити чињеницу да се све више грађана БиХ одриче свакодневних потреба за живот, што је, кажу, један вид сиромаштва.

Извјештаји који се баве питањима животног стандарда и просперитета упозоравају да је све више гладних и сиромашних у свијету.

Процјене званичних организација кажу да је у овом тренутку у свијету гладно око 900 милиона људи, а да је сукоб у Украјини између водећих свјетских произвођача основних житарица и уљарица додатно пореметио ионако тешку ситуацију на овом пољу, јер и пандемија ковида-19 још траје.

Подаци говоре да је број гладних у 2021. години широм свијета био скоро 830 милиона, што је за чак 150 милиона више него прије почетка пандемије. У 2022. години ситуација је додатно отежана, а сматра се да је око 10 одсто свјетске популације тренутно погођено глађу, док је више од двије милијарде људи умјерено или озбиљно изложено овом проблему.

Пратећи наведено, Свјетска банка сада процјењује да су мале шансе да ће свијет испунити циљ који се зове окончање екстремног сиромаштва до 2030. године.

Агенција Анадолија (АА), пратећи податке Свјетске банке, преноси да је извјештај ове институције показао да је заустављен глобални напредак у смањењу екстремног сиромаштва, те да је ковид-19 нанио "највећи пораз напорима за смањење сиромаштва од 1990. године, а рат у Украјини пријети да погорша ствари".

Процјене представника Свјетске банке кажу да је пандемија увукла скоро 70 милиона људи у екстремно сиромаштво 2020. године, што је највеће једногодишње повећање од почетка глобалног праћења сиромаштва 1990. године.

"Као резултат тога, процјењује се да је 719 милиона људи преживљавало с мање од 2,15 долара дневно на крају 2020. године", наводи се у извјештају, преноси АА.

Марин Баго из Удружења потрошача "Футура" из Мостара за "Независне новине" подсјећа да постоје различити облици сиромаштва и да, иако је БиХ далеко од најугроженијих држава свијета, чињеница је да се грађани све више одричу чак и најосновнијих потреба.

"Достојанствен живот за човјека и једну обитељ, дакле нормалне ствари, без луксуза и кредита, износи 3.000 КМ. Јасно је да се огромна већина грађана у БиХ одриче нормалних ствари, које су увелико потребне за живот. Је ли то сиромаштво? Па наравно да јесте чим се одричете нпр. квалитетне хране, културе, спорта, хигијене. Дакле, код нас се сиромаштво апсорбира кроз одрицање", појашњава Баго.

На питање како утицати на ову ситуацију, Баго наглашава да то добрано зависи од политичке ситуације на државном нивоу, јер, истиче, избори су завршени и било би пожељно да се формира власт на свим нивоима, како би мјере биле донесене што је прије могуће.

"Ако нема тих мјера, онда ћемо у наредних неколико мјесеци трпјети и живјети у једној стихији. Ко зна кад ће се расправљати о нашим проблемима. Сигурно ће доћи до даљег раста цијена, а неизвјесна ситуација ће ићи према горе", упозорава Баго.

Економиста Синиша Пепић каже да сиромаштво у БиХ, нажалост, већ годинама није више социјална или економска категорија, већ стање духа, те да ова тема улази сферу психологије.

"Задовољавање минималним условима за живот уз слоган 'само нека се не пуца' дало је оправдање послодавцима да стварајући екстремно богатство за себе и своју породицу направе армију сиромашних послушника. Доказ да се може и да је могло боље јесу плате за одређене профиле занимања које су знатно повећане усљед одлива радника у развијеније земље", казао је Пепић за "Независне"

(Независне)
​