ФОНД ПИО РС: Повећање броја захтјева за инвалидску пензију
Број поднесених захтјева за оцјену радне способности у вези са рјешавањем захтјева за остваривање права на инвалидску пензију нагло се повећао марту и априлу ове године.
У прилог томе показују чињенице да смо у прва два мјесеца ове године запримили 46 или 7,25% захтјева више, а у марту и априлу 1.174 или 39,44% више у односу на исти период прошле године. Ситуација у мају је још драстичнија, тако је у првих 10 дана овог мјесеца запримљено 170 или 62,94% више него у истом периоду прошле године.
У периоду 01.01.-10.05. запримљено је укупно 1.976 захтјева за остваривање права на инвалидску пензију што је за 616 захтјева или 31,17% више него у истом раздобљу 2021. године.
То представља својеврстан преседан, али и тешкоћу у раду Фонду ПИО Републике Српске, као надлежном органу за рјешавање захтјева за инвалидску пензију, који се доводе у везу са Правилником о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад (‘’Службени гласник Републике Српске’’ број:14/22) који је ступио на снагу почетком марта 2022. године.
Новим Правилником знатно оштрије него до сада, посебно одредбама члана 13. је прописано да је “првостепена комисија за оцјену привремене неспособности за рад дужна је да предложи овлашћеном доктору породичне медицине да осигураника прије истека шест мјесеци непрекидне привремене неспособности за рад, осим у случају да је узрок привремене неспособности за рад медицинско стање повезано са трудноћом, упути да са потребном медицинском документацијом поднесе захтјев надлежној установи за пензијс-ко и инвалидско осигурање ради оцјене радне способности“.
Практично то значи и подношење захтјева за остваривање права на инвалидску пензију, након чега слиједи оцјена радне способности од стране органа вјешташења Фонда ПИО.
Тако се норма из наведеног Правилника, као правног прописа, добрим дијелом претворила у формалност, по којој се за свако боловање прије истека шест мјесеци захтијева и оцјена радне способности, што није одраз реалног стања у коме се захтјев за оцјену радне способности подноси само у стању када код осигураника постоје јасне индикације о постојању инвалидности - губитку радне способности, а не да сваки осигураник који је на боловању прије истека шест мјесеци боловања аутоматски бива упућен Фонду ПИО за оцјену радне пособности, што не одговара стварности и чињеничном стању.
Да се то претворило у формализам, поткријепићемо чињеницама да је првостепена комисија за оцјену привремене неспособности за рад преко породичних љекара не мали број осигураника упутила на оцјену радне способности којима је већ раније заказан хируршки захват, снимање магнетном резонанцом, хемиотерапија, рехабилитација након хируршког захвата и сл.?!
Јасно је да се овдје поставља питање сврсисходности и оправданости оцјене радне способности прије извршеног хируршког захвата, постоператвног тока, рехабилитације, снимања која у вема заначајној мјери утичу на доношење налаза, оцјене и мишљења о радној способности.
Овакакв формализам поред тога што од Фонда изискује значајна плаћања првостепеној комисији за оцјену привремене неспособности за рад, значајно је угрозило потпуну ажурност и експедитивност у оцјени радне способости у року 30 дана од дана пријема захтјева, што у наредном периоду са расположивим бројем љекара вјештака, једноставно тешко да ће моћи бити остварено.
Фонд ПИО је предузео све мјере да осигураници не би ни криви ни дужни беспотребно трпили и учиниће све да у законом остављеном року изврше оцјену радне способности и тако се не изложи и додатним не малим трошковима рефундације боловања.
Према званичним подацима велики број осигураника користи боловање, те је тако у 2021. години по том основу са посла одсуствовало просјечно 22.718 осигураника. Почетком ове године тај број се попео на 27.297 осигураника просјечно на мјесечном нивоу.
Позивамо надлежне органе првостепене комисије за оцјену привремене неспособности за рад и љекаре породичне медицине да строго примјењују Уредбу о медицинском вјештачењу чија примјена има примат у односу на било који правилник и у том случају сигурно је, неће доћи до овакве нежељене ситуације каква је тренутно.
Фонд ПИО Републике Српске
У прилог томе показују чињенице да смо у прва два мјесеца ове године запримили 46 или 7,25% захтјева више, а у марту и априлу 1.174 или 39,44% више у односу на исти период прошле године. Ситуација у мају је још драстичнија, тако је у првих 10 дана овог мјесеца запримљено 170 или 62,94% више него у истом периоду прошле године.
У периоду 01.01.-10.05. запримљено је укупно 1.976 захтјева за остваривање права на инвалидску пензију што је за 616 захтјева или 31,17% више него у истом раздобљу 2021. године.
То представља својеврстан преседан, али и тешкоћу у раду Фонду ПИО Републике Српске, као надлежном органу за рјешавање захтјева за инвалидску пензију, који се доводе у везу са Правилником о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад (‘’Службени гласник Републике Српске’’ број:14/22) који је ступио на снагу почетком марта 2022. године.
Новим Правилником знатно оштрије него до сада, посебно одредбама члана 13. је прописано да је “првостепена комисија за оцјену привремене неспособности за рад дужна је да предложи овлашћеном доктору породичне медицине да осигураника прије истека шест мјесеци непрекидне привремене неспособности за рад, осим у случају да је узрок привремене неспособности за рад медицинско стање повезано са трудноћом, упути да са потребном медицинском документацијом поднесе захтјев надлежној установи за пензијс-ко и инвалидско осигурање ради оцјене радне способности“.
Практично то значи и подношење захтјева за остваривање права на инвалидску пензију, након чега слиједи оцјена радне способности од стране органа вјешташења Фонда ПИО.
Тако се норма из наведеног Правилника, као правног прописа, добрим дијелом претворила у формалност, по којој се за свако боловање прије истека шест мјесеци захтијева и оцјена радне способности, што није одраз реалног стања у коме се захтјев за оцјену радне способности подноси само у стању када код осигураника постоје јасне индикације о постојању инвалидности - губитку радне способности, а не да сваки осигураник који је на боловању прије истека шест мјесеци боловања аутоматски бива упућен Фонду ПИО за оцјену радне пособности, што не одговара стварности и чињеничном стању.
Да се то претворило у формализам, поткријепићемо чињеницама да је првостепена комисија за оцјену привремене неспособности за рад преко породичних љекара не мали број осигураника упутила на оцјену радне способности којима је већ раније заказан хируршки захват, снимање магнетном резонанцом, хемиотерапија, рехабилитација након хируршког захвата и сл.?!
Јасно је да се овдје поставља питање сврсисходности и оправданости оцјене радне способности прије извршеног хируршког захвата, постоператвног тока, рехабилитације, снимања која у вема заначајној мјери утичу на доношење налаза, оцјене и мишљења о радној способности.
Овакакв формализам поред тога што од Фонда изискује значајна плаћања првостепеној комисији за оцјену привремене неспособности за рад, значајно је угрозило потпуну ажурност и експедитивност у оцјени радне способости у року 30 дана од дана пријема захтјева, што у наредном периоду са расположивим бројем љекара вјештака, једноставно тешко да ће моћи бити остварено.
Фонд ПИО је предузео све мјере да осигураници не би ни криви ни дужни беспотребно трпили и учиниће све да у законом остављеном року изврше оцјену радне способности и тако се не изложи и додатним не малим трошковима рефундације боловања.
Према званичним подацима велики број осигураника користи боловање, те је тако у 2021. години по том основу са посла одсуствовало просјечно 22.718 осигураника. Почетком ове године тај број се попео на 27.297 осигураника просјечно на мјесечном нивоу.
Позивамо надлежне органе првостепене комисије за оцјену привремене неспособности за рад и љекаре породичне медицине да строго примјењују Уредбу о медицинском вјештачењу чија примјена има примат у односу на било који правилник и у том случају сигурно је, неће доћи до овакве нежељене ситуације каква је тренутно.
Фонд ПИО Републике Српске
