Година од масакра у Малом Орашју и Дубони: Ноћ након које није свануло
- Нешто мање од 40 сати након незапамћене трагедије у центру Београда у школи "Владислав Рибникар", 60 километара даље, у селима код Младеновца и Смедерева, у ноћи 4. и 5. маја приjе годину дана, догодио се још један масакр у којем је страдало деветоро и рањено 12 углавном младих људи.
Двиjе жртве Уроша Блажића биле су малољетне. Најмлађа је имала 14, а најстарија 25 година. Неки од рањених још се нису у потпуности опоравили, а један од њих задобио је трајне посљедице - квадриплегију и остао потпуно непокретан.
Те ноћи 2023. само дан послије масовног убиства у београдској школи у којој је дјечак убица Коста К. усмртио деветоро вршњака и чувара, Блажић је пуцајући из аутоматске пушке прво у Дубони убио брата и сестру Милана (22) и Кристину (25) Панић и њиховог друга Далибора Тодоровића (25).
Потом је у Малом Орашју усмртио Немању Стевановића (20), Лазара Миловановића (19), Марка Митровића (18), Александра Миловановића (17) и Николу Милића (14).
Блажићеве жртве су те ноћи, 4. маја биле у групи од двадесетак младих окупљених поред логорске ватре. Пуцао је на све.
Покушавајући да побјегне полицији, Блажић је натерао таксисту, пријетећи му бомбом, да га одвезе у Крагујевац гдје се сакрио у викендици рођака док га полиција није сљедећег јутра, 5. маја пронашла.
Милан, Кристина и Далибор су у Дубони добили на зиду школе, мурал. У непосредној близини клупе на којој су сједили када су убијени постављена је и мермерна спомен плоча.
Далибор је добио и мурал на зиду Техничке школе у Младеновцу, коју је и похађао и који је само неколико дана након тога био оскрнављен.
У Малом Орашју шесторица убијених младића уз мурал на згради Дома културе добила су и споменик, подигнут уз спомен обиьежје посвећено петнаесторици страдалих бораца у Другом свјетском рату.
Захваљујући тим обиьежјима, сви они су сада заједно, на једном мјесту, у селу гдје су рођени, расли, дружили се и гдје су у истом тренутку убијени.
Дубона и Мало Орашје удаљена су осам километара или десетак минута вожње.
Више јавно тужилаштво у Смедереву подигло је оптужницу против Уроша Блажића због масовног убиства.
Окривљени у вијреме извршења кривичног дјела није имао навршену 21 годину, због чега му, према Кривичном законику, није могуће изрећи доживоту казну затвора, већ максималну у трајању од 20 година, што је приједлог тужилаштва.
Оптужницом су обухваћени и његов отац, ујак и ујаков син из Крагујевца гдје је убица и ухапшен. Тужилаштво предлаже максималну казну од по 20 година и за његовог оца. За оптужене рођаке оптуженог, тужилаштво је предложило казне затвора од по шест година.
Урош Блажић је на саслушању признао злочин, потврдио да није познавао људе у које је пуцао и додао да их је убио "јер су ружно говорили о његовој породици и њему“, али и да би "заплашио људе из тих села".
Педесет дана послије рањавања, живот је изгубио и Петар Митровић (25) један од шесторице рањених младића у Малом Орашју. Тада су тешко рањени Милош Јовановић (23), Јован Ранковић (21) и Немања Илић (20) а лакше Алекса Ђорђевић (21) и Никола Митровић (19).
У Дубони су тешко повријеђени Невена Вујић (19) и Иван Ивковић (16) из Дубоне и Андријана Митровић (17) и Анђела Стевановић (17) из Малог Орашја, које су се те вечери затекле у Дубони.
Међу повријеђенима су била и четири радника. Јовица Стевановић (52) данас је квадриплегичар везан за кревет и инвалидска колица.
Тешке повреде претрпјели су и Миломир Мијаиловић (56) и његов брат од стрица Предраг (54). На том мјесту лакше је повриеђен Милан Пешић (32) из Велике Крсне.
У свједочењима оштећених у које је Тањуг имао увид наводи се да је Урош Блажић био проблематичан, да је убијао комшијске љубимце и "нико му ништа није могао" јер му је отац био војно лице па су га се људи плашили.
О његовом злочину у истрази свједочили су рањени и они који су успели да се спасу бјежањем, наводећи да је Блажић након неколико испаљених рафала прилазио рањенима да провјери да ли су живи, док је једној дјевојци пуцао у главу.
У оптужници у коју је Танјуг имао увид, тужилаштво указује да је Блажић приликом извршења убистава поступао безобзирно, бездушно и сурово, не испољавајући било какву емоцију.
Прухе убиства је написао "Идем да правим масакр", што је спровео у дјело непуних сат времена касније.
Јован Митровић, брат убијених Петра и Марка Митровића у Малом Орашју организовао је у децембру акцију солидарности - хуманитарну трку ка манастиру Тумане коју је истрчао како би прикупио новац за опоравак тешко рањених у масовном убиству.
Том приликом прикупљено 4,5 милиона динара. Сличне акције покренули су и другари и рођаци страдалих из ФК Равни гај, било је и неколико мањих акција, али је Јованова за сада највећа хуманитарна активност потекла из села погођених трагедијом.
Регулаторно тијело за електронске медије позвало је пружаоце медијских услуга да и на годишњицу масовног убиства у селима Дубона и Мало Орашје затамне екране, односно обуставе програм у трајању од једног минута са текстом "3. и 4. мај 2023. Памтимо".
(Тањуг)
Двиjе жртве Уроша Блажића биле су малољетне. Најмлађа је имала 14, а најстарија 25 година. Неки од рањених још се нису у потпуности опоравили, а један од њих задобио је трајне посљедице - квадриплегију и остао потпуно непокретан.
Те ноћи 2023. само дан послије масовног убиства у београдској школи у којој је дјечак убица Коста К. усмртио деветоро вршњака и чувара, Блажић је пуцајући из аутоматске пушке прво у Дубони убио брата и сестру Милана (22) и Кристину (25) Панић и њиховог друга Далибора Тодоровића (25).
Потом је у Малом Орашју усмртио Немању Стевановића (20), Лазара Миловановића (19), Марка Митровића (18), Александра Миловановића (17) и Николу Милића (14).
Блажићеве жртве су те ноћи, 4. маја биле у групи од двадесетак младих окупљених поред логорске ватре. Пуцао је на све.
Покушавајући да побјегне полицији, Блажић је натерао таксисту, пријетећи му бомбом, да га одвезе у Крагујевац гдје се сакрио у викендици рођака док га полиција није сљедећег јутра, 5. маја пронашла.
Милан, Кристина и Далибор су у Дубони добили на зиду школе, мурал. У непосредној близини клупе на којој су сједили када су убијени постављена је и мермерна спомен плоча.
Далибор је добио и мурал на зиду Техничке школе у Младеновцу, коју је и похађао и који је само неколико дана након тога био оскрнављен.
У Малом Орашју шесторица убијених младића уз мурал на згради Дома културе добила су и споменик, подигнут уз спомен обиьежје посвећено петнаесторици страдалих бораца у Другом свјетском рату.
Захваљујући тим обиьежјима, сви они су сада заједно, на једном мјесту, у селу гдје су рођени, расли, дружили се и гдје су у истом тренутку убијени.
Дубона и Мало Орашје удаљена су осам километара или десетак минута вожње.
Више јавно тужилаштво у Смедереву подигло је оптужницу против Уроша Блажића због масовног убиства.
Окривљени у вијреме извршења кривичног дјела није имао навршену 21 годину, због чега му, према Кривичном законику, није могуће изрећи доживоту казну затвора, већ максималну у трајању од 20 година, што је приједлог тужилаштва.
Оптужницом су обухваћени и његов отац, ујак и ујаков син из Крагујевца гдје је убица и ухапшен. Тужилаштво предлаже максималну казну од по 20 година и за његовог оца. За оптужене рођаке оптуженог, тужилаштво је предложило казне затвора од по шест година.
Урош Блажић је на саслушању признао злочин, потврдио да није познавао људе у које је пуцао и додао да их је убио "јер су ружно говорили о његовој породици и њему“, али и да би "заплашио људе из тих села".
Педесет дана послије рањавања, живот је изгубио и Петар Митровић (25) један од шесторице рањених младића у Малом Орашју. Тада су тешко рањени Милош Јовановић (23), Јован Ранковић (21) и Немања Илић (20) а лакше Алекса Ђорђевић (21) и Никола Митровић (19).
У Дубони су тешко повријеђени Невена Вујић (19) и Иван Ивковић (16) из Дубоне и Андријана Митровић (17) и Анђела Стевановић (17) из Малог Орашја, које су се те вечери затекле у Дубони.
Међу повријеђенима су била и четири радника. Јовица Стевановић (52) данас је квадриплегичар везан за кревет и инвалидска колица.
Тешке повреде претрпјели су и Миломир Мијаиловић (56) и његов брат од стрица Предраг (54). На том мјесту лакше је повриеђен Милан Пешић (32) из Велике Крсне.
У свједочењима оштећених у које је Тањуг имао увид наводи се да је Урош Блажић био проблематичан, да је убијао комшијске љубимце и "нико му ништа није могао" јер му је отац био војно лице па су га се људи плашили.
О његовом злочину у истрази свједочили су рањени и они који су успели да се спасу бјежањем, наводећи да је Блажић након неколико испаљених рафала прилазио рањенима да провјери да ли су живи, док је једној дјевојци пуцао у главу.
У оптужници у коју је Танјуг имао увид, тужилаштво указује да је Блажић приликом извршења убистава поступао безобзирно, бездушно и сурово, не испољавајући било какву емоцију.
Прухе убиства је написао "Идем да правим масакр", што је спровео у дјело непуних сат времена касније.
Јован Митровић, брат убијених Петра и Марка Митровића у Малом Орашју организовао је у децембру акцију солидарности - хуманитарну трку ка манастиру Тумане коју је истрчао како би прикупио новац за опоравак тешко рањених у масовном убиству.
Том приликом прикупљено 4,5 милиона динара. Сличне акције покренули су и другари и рођаци страдалих из ФК Равни гај, било је и неколико мањих акција, али је Јованова за сада највећа хуманитарна активност потекла из села погођених трагедијом.
Регулаторно тијело за електронске медије позвало је пружаоце медијских услуга да и на годишњицу масовног убиства у селима Дубона и Мало Орашје затамне екране, односно обуставе програм у трајању од једног минута са текстом "3. и 4. мај 2023. Памтимо".
(Тањуг)
