НИЈЕМЦИ СЕ ПИТАЈУ: КО НАС ПЉАЧКА КАД ТОЧИМО ГОРИВО?
Цена сирове нафте отишла је у небеса кад је почео рат у Украјини, али је потом пала.
Али , цене на пумпама остале су рекордне.
Ко се колико уграђује у гориво које се точи и где је разлог овако високе цене?
Тако нешто немачки возачи још никад нису видели – по 2,2 евра за литар бензина, а дизел још који цент скупљи иако је на њега порез нижи. Цена горива је за грађане Немачке тренутно најјаснији показатељ рата у Украјини.
Јенс Бојсен-Хогрефе из Института за светску економију из Кила објашњава да влада велика несигурност по питању количине нафте на светском тржишту у сљедећим данима или седмицама. "То води томе да се лиферанти покривају високим ценама.“
Но у тој рачуници нешто се не уклапа и то на штету грађана. Светска цена нафте је заиста експлодирала до 137 долара за барел сорте Брент, али већ дуже од седам дана она пада – и тренутно је тек нешто виша него пре почетка рата.
Другим речима, дизел на пумпи би требало да буде скупљи око три цента литру, али он је још увек скупљи 55 центи него пре напада Русије на Украјину. Ко то трпа новац у џепове?
Многи ту убиру своје
Новац који остављамо за гориво одлази на више страна: нафтном концерну, испоручитељу, рафинерији, бензинској пумпи и наравно држави. "Стварна “, дакле производна цена горива је једва нешто преко половине онога што плаћамо.
У остатку су садржани транспорт, прерада, складиштење, управни и трошкови дистрибуције, а ту су и намети концернима за угљен-диоксид – и наравно добит нафтних компанија.
Али ту је и држава која убире своје: то чини готово свака држава, а у Немачкој је то заправо фиксни износ и износи 47,04 центи по литри дизела и 65,45 центи по литри бензина. Дакле те акцизе држава није сада мењала, али јесте зарадила више на основу пореза на додату вредност.
Али Бојсен-Хогрефе не верује да у Берлину отварају шампањац јер је упитно има ли уопште плуса укупно гледано. Људи због цене горива можда неће отићи некуда на излет, а онда ће отпасти и ПДВ који би држава убрала кад би тамо отишли на вечеру или преноћили у хотелу. А и порез на приход од угоститеља ће бити мањи.
Рафинерије су друга прича
А власници бензинских пумпи? Оне су у правилу под најмом, а договорена је релативно чврста маржа коју убире најмопримац. Управним пумпе не може да очекује да ће возачи, срдити због цене горива, још код њега купити чоколадицу или неку ситницу – што је заправо главни извор прихода већине пумпи.
Другим речима, и њима у џепу остаје мање, а не више ако је цена горива тако висока.
Онда долази оно што убиру рафинерије – и ту смо већ ближе одговору: Немачка не само да увози сву своју сирову нафту која јој треба, него и 41 одсто дизела који се троши. Земље произвођачи нафте се труде да тржишту понуде готов, дакле скупљи производ.
"Наравно да високу цену можемо захвалити господину Путину“, каже економиста из Института "Лајбниц“ Мануел Фрондел. "С Русијом постоје дугорочни уговори и по њима се све испоруке плаћају по цени какве су одређене тим уговорима.“
Но и немачке рафинерије убиру своје, сматра економиста Јустус Хаукап: "Без коначних чињеница не бих оцењивао да ли се већ може говорити о злозупотреби тржишног положаја који имају рафинерије“, написао је он на Твитеру.
Може бити да рафинерије гледају да сада зараде више из страха да ускоро дође потпуна забрана увоза нафте и деривата из Русије.
То ћемо мало боље погледати...
Александер вон Герсдорф, портпарол интересне групе Фуелс&Енергy каже да се то већ догађа: "Нафтне компаније сукцесивно смањују увоз нафте и дизела из Русије и то на сопствену иницијативу, без санкција“, пише он на упит ДW. Тренутно је тек негде око трећине дизела у Немачкој произведено у Русији.
Герсдорф понавља стару тврдњу да је цена горива још увек тако висока због "геополитичке несигурности“. Јустус Хаукап нагађа да нафтне компаније у ово доба високих цена убрзано пуне залихе да буду спремне ако дође до ембарга.
Да ли је то оправдан разлог да се празне џепови грађана док је барел нафте јефтинији? У очи упада да то не раде један или два ланца бензинских пумпи, него сви. Да ли су се договорили? То би било стварање картела и најстроже је забрањено, али се тешко доказује.
У сваком случају, немачко Министарство економије је већ наложило Савезном заводу за заштиту конкуренције да мало погледа шта се збива.
(б92)
Али , цене на пумпама остале су рекордне.
Ко се колико уграђује у гориво које се точи и где је разлог овако високе цене?
Тако нешто немачки возачи још никад нису видели – по 2,2 евра за литар бензина, а дизел још који цент скупљи иако је на њега порез нижи. Цена горива је за грађане Немачке тренутно најјаснији показатељ рата у Украјини.
Јенс Бојсен-Хогрефе из Института за светску економију из Кила објашњава да влада велика несигурност по питању количине нафте на светском тржишту у сљедећим данима или седмицама. "То води томе да се лиферанти покривају високим ценама.“
Но у тој рачуници нешто се не уклапа и то на штету грађана. Светска цена нафте је заиста експлодирала до 137 долара за барел сорте Брент, али већ дуже од седам дана она пада – и тренутно је тек нешто виша него пре почетка рата.
Другим речима, дизел на пумпи би требало да буде скупљи око три цента литру, али он је још увек скупљи 55 центи него пре напада Русије на Украјину. Ко то трпа новац у џепове?
Многи ту убиру своје
Новац који остављамо за гориво одлази на више страна: нафтном концерну, испоручитељу, рафинерији, бензинској пумпи и наравно држави. "Стварна “, дакле производна цена горива је једва нешто преко половине онога што плаћамо.
У остатку су садржани транспорт, прерада, складиштење, управни и трошкови дистрибуције, а ту су и намети концернима за угљен-диоксид – и наравно добит нафтних компанија.
Али ту је и држава која убире своје: то чини готово свака држава, а у Немачкој је то заправо фиксни износ и износи 47,04 центи по литри дизела и 65,45 центи по литри бензина. Дакле те акцизе држава није сада мењала, али јесте зарадила више на основу пореза на додату вредност.
Али Бојсен-Хогрефе не верује да у Берлину отварају шампањац јер је упитно има ли уопште плуса укупно гледано. Људи због цене горива можда неће отићи некуда на излет, а онда ће отпасти и ПДВ који би држава убрала кад би тамо отишли на вечеру или преноћили у хотелу. А и порез на приход од угоститеља ће бити мањи.
Рафинерије су друга прича
А власници бензинских пумпи? Оне су у правилу под најмом, а договорена је релативно чврста маржа коју убире најмопримац. Управним пумпе не може да очекује да ће возачи, срдити због цене горива, још код њега купити чоколадицу или неку ситницу – што је заправо главни извор прихода већине пумпи.
Другим речима, и њима у џепу остаје мање, а не више ако је цена горива тако висока.
Онда долази оно што убиру рафинерије – и ту смо већ ближе одговору: Немачка не само да увози сву своју сирову нафту која јој треба, него и 41 одсто дизела који се троши. Земље произвођачи нафте се труде да тржишту понуде готов, дакле скупљи производ.
"Наравно да високу цену можемо захвалити господину Путину“, каже економиста из Института "Лајбниц“ Мануел Фрондел. "С Русијом постоје дугорочни уговори и по њима се све испоруке плаћају по цени какве су одређене тим уговорима.“
Но и немачке рафинерије убиру своје, сматра економиста Јустус Хаукап: "Без коначних чињеница не бих оцењивао да ли се већ може говорити о злозупотреби тржишног положаја који имају рафинерије“, написао је он на Твитеру.
Може бити да рафинерије гледају да сада зараде више из страха да ускоро дође потпуна забрана увоза нафте и деривата из Русије.
То ћемо мало боље погледати...
Александер вон Герсдорф, портпарол интересне групе Фуелс&Енергy каже да се то већ догађа: "Нафтне компаније сукцесивно смањују увоз нафте и дизела из Русије и то на сопствену иницијативу, без санкција“, пише он на упит ДW. Тренутно је тек негде око трећине дизела у Немачкој произведено у Русији.
Герсдорф понавља стару тврдњу да је цена горива још увек тако висока због "геополитичке несигурности“. Јустус Хаукап нагађа да нафтне компаније у ово доба високих цена убрзано пуне залихе да буду спремне ако дође до ембарга.
Да ли је то оправдан разлог да се празне џепови грађана док је барел нафте јефтинији? У очи упада да то не раде један или два ланца бензинских пумпи, него сви. Да ли су се договорили? То би било стварање картела и најстроже је забрањено, али се тешко доказује.
У сваком случају, немачко Министарство економије је већ наложило Савезном заводу за заштиту конкуренције да мало погледа шта се збива.
(б92)
