БИЈЕЉИНА- Јужноафрички парламент бијелаца окончао је на данашњи дан 1993. године еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих "сверасних" избора у историји Јужне Африке.

Кодификовани систем расне стратификације почео је да се формира у Јужној Африци под Холандским колонијалним царством крајем 18. вијека иако је неформална сегрегација била присутна много раније због друштвених расцјепа између холандских колониста и креолизоване, етнички различите популације црних робова.

Са брзим растом и индустријализацијом, расна политика и закони постали су све ригиднији.

Први апартхејд закон био је "Закон о забрани мјешовитих бракова" 1949. године, а слиједио је "Закон о неморалу" из 1950, који је учинио нелегалним ступање у брак или у сексуалне односе различитих раса.

Закон о регистрацији становништва 1950. године класификовао је све становнике Јужне Африке у једну од четири групе на основу изгледа, познатог поријекла, социо-економског статуса и културног животног стила у: "црне", "бијеле", "обојене" и "Индијце".

Мјеста боравка, односно становања, била су одређена расном класификацијом.

Од 1960. до 1983. године, 3,5 милиона становника Јужне Африке који нису бијели исељени су из својих домова и присиљени да живе у одвојеним квартовима.

Апартхејд је побудио знатну међународну и домаћу опозицију, што је довело до неких од најутицајнијих свјетских друштвених покрета 20. вијека.

Ова политика расне дискриминације била је мета честих осуда у УН и довела до обимног ембарга на оружје и економских санкција против Јужне Африке.

Током седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека, унутрашњи отпор апартхејду постајао је све милитантнији, што је подстакло бруталне репресије администрације владајуће Националне странке и дуготрајно секташко насиље које је оставило на хиљаде мртвих.