Због одласка младих у иностранство остаје нам тишина која се надвија над улицама, празни тргови без људи преплављени незбринутим псима луталицама које само однекуд истоваре, заборављене зграде које чекају да опет заживе, и меланхолија која обавија сваки кутак.

Зашто остати у земљи у којој је све пропало? Зашто нешто не промијенимо? Шта уосталом  можемо промијенити? Чини се да је одлазак младих тамо далеко сложен проблем који произилази из различитих фактора. Професорица социологије из Угљевика, истиче да је недостатак повјерења у систем и политичаре један од кључних разлога за одлазак.

Свакако, политичари у нашем градићу Центар за културу користе за промовисање, доводе у град агресивне репере и полуголе пјевачице, али не и писце и пјеснике. Имамо сто двадесет кладионица и исто толико апотека, једну цркву и ниједан биоскоп или чак позориште. Да бисмо добили посао потребно је да се придружимо некој бриљантној политичкој партији од чега човјеку буде само још горе. Зар није боље да се наше непресушне душевне снаге удруже и тиме учинимо живот могућим и лакшим, овдје у нашој земљи, него да читав живот живимо у коферима? Или је можда боље да сједимо скрштених руку?

Најзад, ако млади и паметни људи оду из наше земље, са њима ће отићи и нада. Млади можда не виде сушту праведност у домаћем политичком систему, па их то тјера да траже изгледније могућности негдје на Западу. Са друге стране, директор Националне службе за запошљавање у Угљевику указује на недостатак заинтересованости појединих предузећа за број незапослених лица на бироу који су им уосталом и потребни као радна снага и то је заиста чудно, али и на недостатак радних мјеста у струци за младе људе који заврше школовање, што је још чудније.  То може довести до ситуације гдје млади, умјесто да раде у својој струци, морају да прихвате послове који и нису у складу са њиховим образовањем, па тако имамо случај да дипломирани позоришни и филмски режисер у Суботици поставља интернет рутере по становима или да професори књижевности прелазе у ај ти сектор тестирајући даноноћно разне бесмислене софтерске  програме како би опстали. На младима свијет остаје. Одлазак младих може имати дубоке посљедице по друштво и расцвјеталу економију. Губитак младих талената може довести до смањења иновација и интелектуалног развоја у земљи, ако је то уопште могуће јер је коефицијент интелигенције у Европи, како кажу статистике, опао чак за двадесет посто. Такође, одлазак младих може утицати и на демографску слику земље, што може довести до затварања ионако многобројних школа и вртића. Или можда једноставно треба да се угледамо на браћу Грке и легализацијом истополних бракова побољшамо наталитет наше земље, а што би нашу државу учинило можда и више атрактивном јер би се коначно ослободила тих тешких окова прошлости.



Мартина Станишић је рођена 5. августа 2008. године у Бијељини. Живи у Угљевику са породицом и похађа први разред Гимназије у Угљевику. Ужива у поезији Виславе Шимборске као и у Каравађовим сликама.

​