„Наша домовина крије многе старине. Једне на површљу земље зуб времена намило сатире на наше очи, друге у земљи чекају ускрснуће; једне се разнашају којекуда, а ми баш домородци стојимо савијених руку, па мирно гледамо то. То је, вјера и Бог, за нас брука и срамота. Пропадају нам старине, из којих се познајемо ми и преци наши.“
 
На овај начин је на проблем уништавања историјског насљеђа у БиХ указао Петар Мирковић давне 1889. године, у првом броју Гласника Земаљског музеја у Сарајеву. Данас 131 годину касније готово ништа се није промијенило. Појединци се труде да униште и то што се од историјских споменика до данас сачувало. Тако је 11. маја 2020. године полицијској станици у Осмацима пријављена крађа стећка са средњовјековне некрополе у близини села Мраморак.


 
„У питању је једна веома значајна, али и истовремено научној историографији непозната некропола средњевјековних надгробних споменика, карактеристична по томе што доминирају стећци облика стеле.“ – наводи Горан Поповић, мастер историје, из Осмака.
 
„Стећци се налазе у густој шуми око 500 метара западно од градине у селу Мраморак. Некропола се састоји од 34 стећка и по томе она спада у ред већих некропола на подручју сјевероисточне Босне. Број стећака је сигурно већи јер су 50-их година прошлог вијека, приликом проширивања локалног пута машине прошле кроз доњи дио некрополе. Том приликом је дио стећака уништен, док је већина затрпана земљом са западне стране пута. Врхови затрпаних стећака видљиви су у касну јесен и рано прољеће, када је ниска вегетација.“ – објашњава Г. Поповић.


 
Крађу стећка пријавила је група излетника која је у недјељу, 10. маја примијетила трагове копања и о томе обавијестила локалну полицијску станицу у Осмацима. Инспектори полицијске управе, у пратњи надлежних из локалне самоуправе, изашли су на терен и извршили увиђај. Том приликом констатовано је да је у средини некрополе, недалеко од пута, недостаје један стећак.
 
„Непознате особе су откопале дио стећка који се налазио под земљом и одвукле га низ брдо до пута. Ту је стећак натоварен на превозно средство, вјероватно трактор или неко теренско возило и одвезен у, за сада, непознатом правцу.“ – истичу из полицијске станице Осмаци.
 
Да су на земљи видљиви трагови превлачења стећка наводи и Младен Поповић, начелник одјељења локалне самоуправе општине Осмаци, који је заједно са инспекторима присуствовао увиђају. „Ранијих година смо затицали срушене стећке и ископане гробове, али сада су ти лопови, које можемо назвати и Вандалима, отишли корак даље и дрзнули се да украду стећак.“ – за жаљењем говори М. Поповић.
 
С обзиром да ова некропола стећака није евидентирана у научној литератури, а општина Осмаци не посједује евиденцију културно-историјских споменика на њеној територији није могуће прецизно утврдити изглед украденог стећка.
 
„На основу места на коме се налазио, односно стећака који су били у његовој билизини, може се извести закључак да је украдени стећак био у облику стеле, мањих димензија, али изузетно лијепе израде и добро очуван.“ – истиче историчар Г. Поповић. „Највјероватније да је овај стећак запао крадљивцима за око због својих украса који су тако распоређени да се стиче утисак да је приказано лице које се смије".
 
Остаје нам само да се надамо да овај стећак није завршио у темељима неке модерне зграде или ограде, већ да се као украс налази у нечијем дворишту и да ће неоштећен бити враћен на своје оригинално место, а починиоци заслужено кажњени.

Општина Осмаци