Анђелко Делић, мајевички воденичар: Издржаћемо и корону, као и све друго
Анђелко Делић, воденичар и мудри човјек из Прибоја код Лопара, у ово невесело вријеме пандемије вируса корона, о пошасти која је поклопила планету, мудро и филозофски одговара: „Корона ко корона. Од настанка свијета, до данашњих дана, увијек је кроз историју било неке короне“.
Док воденични точак неуморно меље сласно брашно на рјечици Јањи, Анђелко каже да је народ некада те велике епидемије препознавао као кугу, шпањолку, као велику људску невољу и несрећу. Зна Анђелко и за глад, када је као дјечак у Другом свјетском рату по седам дана преживљавао једући само шљиве.
„Они који су гладовали у младости, пуно су здравији и отпорнији у старости. Догађало се, разболи се и помре народ, па се и то заборави. Сада је наука и медицина покушала нешто да спашава. Опасна је била и вариола вера, негдје седамдесетих година прошлог вијека. И тај је вирус тровао све пред собом. Овај је данас мало мање опасан. Вариолу је неки хаџија донио на Косово. Опасна је била и за дјецу и за одрасле. Историја ће тек показати каква је ова пошаст, што нас стиже. Наша судбина и судбина наших предака везана је за неку корону, за неко страдање, па су се и они досељавали у ове крајеве, бјежали од нечега. Кроз историју је тога увијек било, али је сада то нас захватило. У рату се пуцало, па ко буде бољи. То је витештво, да будемо поштени. Сада ти ово не видиш, курвањски ти се привуче. А, нема вакцине, нема ничега. Награбусиле су и много јаче државе од ове наше, Шпанија, Италија, Њемачка. Родица ми јавља са запада, да у граду у коме живи, дневно умире по седам до осам људи. Испаде по томе, да смо још добро и прошли“.
Анђелко каже да „они, горе на западу“, сматрају како смо ми овдје на Балкану само обичан јад и чемер, да немамо ни опреме, а ни средстава.
„Ипак ми испадосмо неки јунаци и у овој тешкој ситуацији. Није нас ни Сигмунд Фројд волио, иако га ми уважавамо као научника. Народ не смијеш омаловажавати и понижавати. Живот је гадна појава, па иде глатко као оструга испод пазуха. Никад не реци никад. Буди добар, па куд пукло, да пукло. Откако нам је интернет доступан, пуно сам тога научио. Што се короне тиче, побиједићемо ми и то. Медицина је у међувремену напредовала и продужила људима животни вијек. Уз бијели лук, добру храну, чист ваздух, издржаћемо ми и то“, каже Анђелко Делић, познати мајевички воденичар.
Семберија инфо - Љ. Љубојевић
Фото - Б. Милошевић
Док воденични точак неуморно меље сласно брашно на рјечици Јањи, Анђелко каже да је народ некада те велике епидемије препознавао као кугу, шпањолку, као велику људску невољу и несрећу. Зна Анђелко и за глад, када је као дјечак у Другом свјетском рату по седам дана преживљавао једући само шљиве.
„Они који су гладовали у младости, пуно су здравији и отпорнији у старости. Догађало се, разболи се и помре народ, па се и то заборави. Сада је наука и медицина покушала нешто да спашава. Опасна је била и вариола вера, негдје седамдесетих година прошлог вијека. И тај је вирус тровао све пред собом. Овај је данас мало мање опасан. Вариолу је неки хаџија донио на Косово. Опасна је била и за дјецу и за одрасле. Историја ће тек показати каква је ова пошаст, што нас стиже. Наша судбина и судбина наших предака везана је за неку корону, за неко страдање, па су се и они досељавали у ове крајеве, бјежали од нечега. Кроз историју је тога увијек било, али је сада то нас захватило. У рату се пуцало, па ко буде бољи. То је витештво, да будемо поштени. Сада ти ово не видиш, курвањски ти се привуче. А, нема вакцине, нема ничега. Награбусиле су и много јаче државе од ове наше, Шпанија, Италија, Њемачка. Родица ми јавља са запада, да у граду у коме живи, дневно умире по седам до осам људи. Испаде по томе, да смо још добро и прошли“.
Анђелко каже да „они, горе на западу“, сматрају како смо ми овдје на Балкану само обичан јад и чемер, да немамо ни опреме, а ни средстава.
„Ипак ми испадосмо неки јунаци и у овој тешкој ситуацији. Није нас ни Сигмунд Фројд волио, иако га ми уважавамо као научника. Народ не смијеш омаловажавати и понижавати. Живот је гадна појава, па иде глатко као оструга испод пазуха. Никад не реци никад. Буди добар, па куд пукло, да пукло. Откако нам је интернет доступан, пуно сам тога научио. Што се короне тиче, побиједићемо ми и то. Медицина је у међувремену напредовала и продужила људима животни вијек. Уз бијели лук, добру храну, чист ваздух, издржаћемо ми и то“, каже Анђелко Делић, познати мајевички воденичар.
Семберија инфо - Љ. Љубојевић
Фото - Б. Милошевић
