На мајевичким пропланцима овог прољећа, које ће бити упамћено по пандемији вируса корона, могу се видјети стада оваца, лијепо уређени пчелињаци, воћњаци и имања на којима вриједни домаћини сију поврће, припремају се за прве кошевине. На питање, има ли короне на Мајевици и плаше ли се Мајевичани  ове пошасти, већина њих одговара да им није свеједно, да се придржавају важећих мјера заштите, али да у свакодневном раду на својим имањима проналазе пријеко потребни мир.

На путу ка Лопарама први занимљив сусрет забиљежисмо већ у Малешевцима. Илијаз Агић (63) из Кораја већ седам година уз магистрални пут Бијељина - Тузла, код старе сеоске школе, продаје јагоде.
 
„Јагоде узгајам од 2005. године на површини од два дунума. Узгајам и бостан на четири дунума. Имам мало вјештачко језеро уз своје имање, тако да те парцеле и наводњавам. Од јануара сам у пензији, тако да производњом поврћа поправљам кућни буџет. Радни вијек сам провео у сарајевским „Босна путевима“, загребачком „Зениту“ и корајском погону „Интерплета“. Ово што сада радим, то је чисто преживљавање. Тренутно је цијена јагоде од пет до 5,5 КМ за килограм. Знам да су на пијацама тренутно јагоде пуно скупље, али мени се исплати да их продам на овакав начин. У вријеме пандемије морају се поштовати прописи, маска и рукавице“, каже Илијаз Агић, истичући да је са бостаном пуно лакше, јер може дуже издржати након брања, што са јагодом није случај.

„Јагода брзо калира. Не воли она ни пуно кише. Од јагоде, да би је искористио, можеш конзумирати у свјежем стању или правити слатко од јагода. Што се тиче короне, ми се крећемо, јер до њиве мораш доћи. Полиција је у том случају толерантна. Ако ми не произведемо, неће ни њему плата тако лако доћи“, каже Агић, који се успјешно бави и пчеларством. Каже да је прошла гдина подбацила, али да још има меда из 2018. године.

Мирко Јовић из Тобута, иначе радник угљевичког „Рудинга“,  каже да годинама купује Агићеве јагоде, јер су слатке и квалитетне.

„Код људи има страха од короне. Избјегавају асфалт и кретање, сусретање с другим људима. На овом подручју нема обољелих од вируса корона и то је добро. Ипак, надамо се да ће се живот  врло брзо вратити у нормалне токове“, каже Мирко Јовић.

Старица  Олга Јовић (81) из Тобута, каже да  у ово “вријеме короне” припрема  обиљежавање породичне крсне славе – Ђурђевдана.
 
“Нигдје из куће не излазим. Изашла сам накратко, да покупујем  оно најпотребније. Трпи се некако, а до када ћемо издржати, то нико не зна.  Живим са кћерком у кући. Поштујем све мјере које су на снази”, каже  бака Олга.
Стана Лукић и њена снаха Кристина, у насељу Лопаре Село, припремају земљиште за садњу паприке. Кажу, прољеће је било нестабилно, суша, мразеви И хладноћа. Ипак, успјеле су да засију лук, кромпир, у међувремену је засијан кукуруз.

“Ми, старији, морамо да радимо, јер смо на то и навикли. Млађи само гледају у екране, телевизор и мобилни. Почели су да се свађају са тим екранима и сами са собом. Не иде скупа штикла и мотика. За њиву мораш обути чизме или опанке, каже Стана Лукић, истичући да село не познаје корону, већ тражи само вриједне руке.
 
Семберија инфо (Љ.Љубојевић)