СЛАВИЊАК: БИЈЕЉИНА ЈЕ ГРАД КОЈИ ЖИВИ ПУНИМ ПЛУЋИМА :: Semberija INFO ::

 

СЛАВИЊАК: БИЈЕЉИНА ЈЕ ГРАД КОЈИ ЖИВИ ПУНИМ ПЛУЋИМА


Привели смо крају још једну календарску годину. С обзиром на то да сте на челу једног успјешног предузећа, као што је „Спектар дринк“, али и на челу Савјета привредника града, замолио бих Вас да дате своју оцјену о протеклој пословној години у семберској привреди.
- Економску ситуацију и пословно окружење на подручју Бијељине и Семберије можемо гледати из два угла, односно са два аспекта. С једне стране, глобално гледајући кретања на нивоу града, мислим да је градска привреда задржала једну експанзију. Ту мислим на активирање пословних зона и на отварање нових привредних субјеката на подручју града и Семберије. Створен је значајан основ за запошљавање нове радне снаге, за повећање броја запослених, за раст плата и раст стандарда радника. Бијељина је град који живи пуним плућима, што показују и свакодневне гужве у саобраћају. Град има своју перспективу и то је оно што нас радује. Сваки привредни субјект има неке своје личне проблеме и своју специфичну проблематику. Као привредници, настојимо да се боримо и носимо с тим проблемима.
 
То најбоље можете, вјероватно, сагледати из угла пословања Ваше фирме?
-Наша фирма има једно стабилно пословање, али се већ осјећа и проблем недостатка квалификоване и квалитетне радне снаге. У овој години смо имали значајан одлив радне снаге из производње и углавном су радници отишли у ЕУ и на запад. Многи су отишли у Словенију, Њемачку, Аустрију и ми за тај проблем немамо адекватно рјешење. Плате су тамо дупло и три пута веће него код нас. Наш стандард и начин рада не може дозволити толико повећање плата. С друге стране, наше плате не могу значајније расти, јер су нам велике економске силе и глобалисти са европског и свјетског тржишта одредили то посљедње мјесто, мјесто на зачељу колоне. Ми смо у „Спектар дринку“ у овој години повећали плате у просјеку за неких 100 КМ или за 10 до 15 одсто, зависно од радног мјеста. Намјеравамо да задржимо континуитет повећања плата и у наредном периоду. Да бисмо повећали плате, морамо повећавати и цијене наших производа и услуга. Профит предузећа из године у годину је све мањи и мањи. Сада је успјех задржати позитивно пословање и у реалном сектору позитивна нула у пословању је све више изражена.
 
То је резултат који је у математици помало чудан и апсурдан. У економији и привреди, вјероватно, има своју посебну тежину?
-Позитивна нула значи да смо још увијек ликвидни, стабилни и да имамо потенцијал за наредни период да идемо напријед. Радна снага исказује огромну флуктуацију на овим просторима. Људи, нажалост, одлазе и због тога би у наредном периоду требало значајније повећавати плате радницима. План у „Спектар дринку“ је да и у наредној години повећамо плате за 10 до 15 одсто. Не можемо више од тога, јер уколико будемо више повећавали цијене својих производа, постаћемо неконкурентни. На тржишту је велика понуда робе, хиперпродукција свега и свачега. Европска привреда је у рецесији. Изражена је велика понуда робе, док је потрошња ограничена. Неки привредни субјекти неће моћи издржати ову трку и неминовно ће се гасити. Неки други ће заузимати њихова мјеста. Остаје нам да вјерујемо да ће се друштвени и економски систем реформисати и развијати, те да ће се и ствари крерати набоље“.
 
У Бијељини су у овој години покренуте велике инвестиције у дрвно –прерађивачком сектору, на примјер. Граде се фабрике које коштају од шест до десет милиона КМ. С друге стране, како и сами кажете, квалификовани и квалитетни радници постају већ проблем на нашем тржишту, јер их нема довољно?
-Очекујемо значајну подршку Владе РС која треба да смањи доприносе на плате. На тај начин се може побољшати економски амбијент. Растерећење привреде је неминовност, јер би онда привредници могли то умањење доприноса  усмјерити у повећање плата. Други корак је модернизација опреме и аутоматизација производних процеса, односно смањење потребе за радном снагом. Рјешење се мора тражити и кроз повећање цијене прозвода. Многи наши пословни партнери најавили су повећање цијена својх производа од Нове године. То је случај са фабриком стакла, која је најавила повећање цијена за шест до седам одсто. Најављено је и повећање цијене електричне енргије од 10 -15 одсто”.
 
Куповна моћ становништва слаби, робе има у избољу, квалитетни радници одлазе. Имамо проблема и са образовном политиком, јер школујемо кадрове за берзу рада, а не за конкретна радна мјеста.
-Ми смо више пута покретали иницијативе да се млади усмјеравају у занатска, радничка занимања. Млади, генерално, нису спремни да раде у реалном сектору. Својевремено сам изјављивао да доброг мајстора треба платити као хирурга, али то није добро схваћено у јавности. Данас је све теже ангажовати доброг мајстора у било којој сфери. Наше искуство је такво да од десетак момака који заврше техничку школу само један или двојица њих искажу интересовање да раде у нашој служби одржавања постројења. Срећом, имамо добре мајсторе у нашем предузећу. Добри мајстори ће све више бити тражени и цијењени у нашој привреди. Прије мјесец и по дана на бироу смо тражили раднике за производњу. Услов је био – завршена средња школа и животна доб до 40 година старости. Од 2.500 таквих радника на бироу, јавило нам се свега њих дванаесторо. Од тих дванаест радника, њих шесторо смо примили на пробни рад. Остала су само двојица. И овај податак говори пуно о стању које имамо данас. Неки не желе да раде, други раде на црно, јер је сива економија велики проблем овог друштва. Ниво свијести код младих је још увијек сведен на оно: “Учи да ништа не радиш”. Не може се живјети без рада, јер вријеме показује да данас морате бити врхунски експерт у свом послу, да бисте опстали. Само то је рецепт за будућност”.
 
Здушно сте подржали пројекат изградње ауто – пута кроз Семберију. Да ли је и то један залог за бољу будућност?
- Мислим да овај простор у будућности може постати интересантан за велике компаније са запада које ће овдје доћи и због свог интереса и због јефтине радне снаге. Друга фаза је повећање плата радницима.Са модерним путевима брже ће доћи и инострани улагачи. Могу само обећати толико, док сам на челу своје фирме,  да ће моји радници примате плате на вријеме и да ће држави бити измирене све обавезе. Плате и стандард мојих радника ће расти, а они који желе нешто више, срећу ће потражити у другим фирмама и на другим просторима”.

портал Семберија инфо (Љ.Љубојевић)