Мјесто које спаја добре људе, чува традицију и људску племенитост
 
Воденичар Анђелко Делић, мудри човјек с Мајевице, и његова воденица на ријеци Јањи код Прибоја већ годинама су својеврсан туристички бренд општине Лопаре и цијеле Мајевице. Анђелкова воденица, у овим временима друштвених криза, трвења и општих цивилизацијских спорова и неспоразума, личи на онај незаобилазни амалгам који спаја добре људе, чува народну традицију и вјеру у људску доброту.

Сваки сусрет с Анђелком је нова животна прича, необично искуство, инспирисано самом атмосфером поред воденице, чији се точак константно окреће. Слично као и овај наш овоземаљски живот.
- Што се младих тиче, има и за њих рјешење, да не иду трбухом за крухом по Европи. Нека им држава омогући кредит на четрдесет година, без камате. Са новим трактором и новом механизацијом да идемо у сретнију будућност. С рођењем трећег дјетета, младима треба опростити трећину кредитног дуга. Без тога, остаде нам пустоловина на овим нашим прелијепим и од Бога датим предјелима”, предлаже овај мудри човјек.

Анђелко за ,,Семберија инфо'' каже да је некада био љут на наше политичаре, али је и од тога одустао.
- Нисам више љут, јер видим да политичари не знају шта раде. Младима треба омогућити стакленике, да производе поврће, зачинско биље, шафран, смиље. Створена је клима да овдје нема ништа, да је све биједа и сиротиња и да треба одавде бјежати. Човјече божји, има хљеба и овдје, само треба лећи на посао и добро се образовати. На напуштеним пољима треба узгајати лаванду, матичњак, босиљак. Могу се произвести скупа и тражена етерична уља”.



Анђелко, истински промотер туризма на Мајевици, каже да има одличну сарадњу са Туристичком организацијом Лопаре, са начелником Радом Савићем и његовим сарадницима.
- Сам човјек не може ништа постићи. Имамо заокружен договор о промоцији ових мајевичких љепота. У протеклих петнаестак година учињени су видни помаци на том плану. У Прибоју својевремено није било ни организованог одвожења чврстог отпада. Сада то функционише, што је први услов да сачувамо наше ријеке, шуме, прелијепе пропланке. На угљевичкој Термолектрани  уграђени су филтери за одсумпоравање димних гасова. Бијељина има пречистач отпадних вода. Све је то повезано, на неки начин”.

Мајевички воденичар сјећа се како су дјеца с Мајевице својевремено пила воду са ријеке, захватајући рукама и посматрајући шкољке и ракове на ријечном дну.
- Уколико ми не сачувамо наше ријеке, шуме, ваздух који удишемо, наредне генерације ће нас подобро осудити. Није ред да им неред и поганлук оставимо. Овдје, око воденице, најлакше је доћи до истине, јер се овдје све информације саберу на једно мјесто. Докле ће овај воз или наш брод пловити, то ти не бих знао рећи. Плашим се да не потоне, зато се и одупирем”.

​ О планираном излетишту и спортско - рекреативном центру на мајевичкој Бусији, Анђелко има само ријечи хвале. И то је дио туристичког пројекта Мајевице, Лопара и околине. Све ће се то повезати у јединствену туристичку понуду. Ту су и жене из Лабуцке, са својим брендом, димљеним сиром ,,зарцем”.

Анђелко каже да се предрасуде, једном за свагда, морају разбити. Уколико живиш на селу, ниси сељак, можеш бити и господин.
- И на селу имаш телевизију, интернет, видиш шта се у свијету дешава. Са мајевичким женама, из Удружења ,,Златне руке”, наступам по сајмовима, туристичким изложбама. Пуно значи када имаш шта понудити свијету. Све то тражи знање, зној и муку. Уз добру организацију, свака добра идеја може се реализовати. Некада сам продавао двадесет до тридесет килограма брашна из воденице, а већ сада продамо двије до три тоне за мјесец дана. И то је за поштовање, јер је воденица нискоакумулативна дјелатност, услужна радња. И моји синови прихватили су ову работу. Засијали су домаћи кукуруз на стотину и шездесет дунума. Градимо складиште за пшеницу. Нема паузе, нити тапкања на једном мјесту. Боље је да раде овдје, него да служе некога тамо у Европи. Ништа нам не значе лијепе куће, ако у њима нема дјеце и ако оџак није почадио. Некада су дворишта била пуна дјеце, чинили су зијан, крали јабуке. То је срећа и напредак, а не лијепа кућа и фасада, ограда од росфраја. Дјеца на селу прије проговоре, него дјеца која сједе непрекидно уз рачунар или телевизор”, умно збори воденичар Анђелко Делић, мудра глава с питоме Мајевице.                   

Семберске новине - Семберија инфо - Љ. Љубојевић