У току је прољећна сезона гљива. Честе смјене кишних и  сунчаних дана погудују расту  печурки, па се често у жаргону и  каже “расте као гљива”!

Ипак , неуком оку свака гљива личи, па се препоручује велики опрез приликом брања  или берба гљива само са онима који  знају разлике између јестивих и  отровних. Са гљивама у природи, нема јемства...

Истражујући у стручној литератури а још више претражујући фотографије на интернет, можемо се наћи у заблуди да смо стекли потребно знање и  вјештину да препознамо отровне гљиве. У шуми све ипак изгледа другачије!

Савјет је да се у ову авантуру упустимо са добрим предзањем о мањем броју врста печурки, не покушавајући да знамо о свим гљивама све. Доступност података на интернету а нарочито фотографија може довести у заблуду. Потребно је, осим изгледа печурке, знати и битне особине као што је  облик  и  боја гљиве, какав јој је струк, има ли гљива листиће или поре. Потом се посматрање преноси на месо гљиве - гљива се пререже попријеко да би се осмотрило месо гљиве.

​Неке врсте испуштају млијеко а неке мијењају боју. Гљиву без страха можемо помирисати али никада не смијемо испробавати печурку ни врхом језика да би осјетили укус.



Одлична мјеста за брање гљива  су  шуме које су у исто вријеме  сунчане и влажне,  јер гљивама треба довољно влаге и погодна температура. Гљиве се беру и по ливадама и пољима, али треба избјегавати  подручја  која су близу цесте или ораница, на којима се користе  вјештачка ђубрива  и пестициди  .

Гљиве се конзумирају исти дан након брања или евентуално други дан. Препорука је да се не перу, јер се на тај начин губи ароматичност. Довољно је очистити их од земље, лишћа или иглица.

Сакупљајте само оне гљиве које добро познајете!

Семберија инфо