Као што стара пословица каже „Смијех је најбољи лијек“, а која је лако доказива и примјењива, можемо слободно рећи да смијех стварно помаже, каже афористичар Зоран Трбић, аутор више књига афоризама, чији су афоризми објављени и у неким балканским антологијама.

-Афоризам је један од многих пробиотика, а распрострањен је широм свијета. Није неопходно чак ни то да се унапријед посавјетујете са својим љекаром или фармацеутом.

Осим што изазива смијех, афоризам често има и нус - појаве, као што је иронија, сатира, цинизам, дијараја, па и затвор. Није битно да ли га конзумирате упакованог или у ринфузи.

Један од мојих новијих афоризама је овај: „Граби пуном капом, док не дође онај с шапком“.
О пандемији вируса корона не знам пуно, јер сам се, као појединац, упетљао у друштвене мреже. А нестручњаци, плету ли плету.

Рече ми један ЦГорац (иначе мој добар пријатељ):
„Да ме ниси дотака’, јер је болес’ опака!“
Сјутрадан га вирус макао, није га ни такао.
Док сам у изолацији, корисну ствар чиним бришући прашину са старих књига, роковника, папира и одликовања. Наиђох и на мој прашњав војнички дневник из Билеће, из године 1976., и у њему један оглас исјечен из неких омладинских новина тога времена.
„Усамљена дјевојка тражи усамљеног младића ради још веће усамљености“.
Данас се питам, шта је усамљеност у овој реченици. А колико се сјећам, тада није било ни короне, ни карантина, па ни изолације.

Трбићеви ,,Коронарни афоризми из изолације”:
,,Моја жена је прва наслутила корону. Стално ми је говорила, ,,остани код куће”.
,,Ово нема везе са короном. И до сада су многи пред изборе носили маске, а након избора прали руке”.
,,Некима ванредно, а некима изванредно стање. Ех, те језичке варијанте!”.
,,Кад си позитиван, није битно с ким си био. Тако настају преле- тачи”.
,,Доскора сам мислио да само панде имају пандемију”.
,,Без обзира на стање, од неких треба држати растојање”.
,,Ко ће нам бити крив кад прође корона”.

Семберија инфо