Ендометриоза, болест савремене жене, је стање које не погађа само њу, већ и цијелу породицу, због чега је важно указати на симптоме, као и њихову разлику од стања са којима се најчешће мијеша – болни циклуси или грчеви. Сложена природа овог хроничног стања, као и дуготрајан процес у откривању и дијагностиковању, довели су до тога да постоји много митова и заблуда по питању ендометриозе, коју данас зовемо и болест савремене жене. Из тог разлога, говоримо о неким од најчешћих митова које виђамо на интернету, као и истине које стоје иза њих. Листа која је није коначна, у питању је колекција најчешћих претпоставки и коментара изнијетих на интернету. Жене погођене ендометриозом сусрећу се са тврдњама да имају низак праг толеранције на бол, а неријетко и оптужбама да су болест добиле сексуалним путем. У жељи да разликујете нетачне од провјерених информација, представљамо колекцију најраспрострањенијих митова о ендометриози.

Јаки менструални грчеви

Пречесто се на помен ендометриозе добију изјаве попут: „А да, знам за то, то су они јаки грчеви“, или „Ма, попијеш таблете за бол и грч прође“. Оно што се не зна јесте да ендометриоза није синоним за јаке менструалне грчеве, нити „мало јача менструација“. У питању је болест која, у зависности од степена тегоба, паралише нормално свакодневно функционисање. Честе промјене расположења, надутост стомака и затвор, упорне главобоље, обилно крварење, болни сексуални односи само су неки од пропратних симптома ендометриозе и као такви појављују се и прије и послије самог циклуса.

Операција је лијек

Поред трудноће, операција је једна од честих препорука за лијечење ендометриозе. Лапароскопија, хистеректомија неке су од процедура које се препоручују као начин лијечења ендометриозе. Па ипак, треба знати да, иако је операцијом могуће уклонити израсло ткиво, оно се може вратити на истом или другом мјесту у тијелу жене.

Добија се након 25. године

Већина стручњака се слаже са тврдњом да су жене у репродуктивном добу (25-40) најчешће погођене овим хроничним стањем. Па ипак, ендометриоза се може открити у различитом узрасном добу, укључујући и адолесценцију и менопаузу. Бројна истраживања су показала да симптоми ендометриозе често почињу у тинејџерским годинама, али се често одбацују усљед претпоставке да дјевојчице још увијек не познају довољно своје тијело. Усљед тога, до дијагнозе долази у каснијим годинама, због чега се усталило мишљење (мит) да жене не обољевају од ендометриозе прије 25-те године.

Трудноћа лијечи

Трудноћа, као први и основни и универзални лијек уредно се „преписује“ свим женама које пате од ендометриозе. Па ипак, у питању је тврдња која се олако узима као истина, иако за њу не постоје и валидни медицински докази. Оно што знамо да везује трудноћу као лијек за ендометриозу јесте чињеница да жене током трудноће немају циклусе, ниво прогестерона у тијелу расте и то у неким случајевима умирује симптоме ендометриозе. Међутим, треба истаћи да је у питању привремено ублажавање симптома који се након порођаја обично враћају.

Колико дуго трају напади

Бол изазван ендометриозом није стриктно везан за мјесечни циклус и може се појавити било кад и у било ком облику. Бол у доњем дијелу стомака, тзв. карлични бол, јавља се и мимо циклуса, а и током и након сексуалног односа. Поред тога, жене које пате од ендометриозе могу искусити хронични бол, али и гастроинтестиналне тегобе, па и проблеме повезане са цријевима, а у зависности од тога гдје се ткива ендометријума у тијелу појављују. Овај упални процес тако утиче на квалитет живота жене и њену способност за учење, посао, породицу, дружење са пријатељима.