Како побиједити несрећу и како бити срећан?
Прво и најважније да бисмо могли постати срећни је схватити да смо несрећни.
Да не бисте криво схватили, под ,,срећа” у овом контексту не мислимо на осјећај кад нам се нешто лијепо догоди. Срећа у овом контексту није радити оно што волиш, бити окружен драгим људима и генерално уживати у сваком тренутку. Ми овдје причамо о апсолутној срећи. Апсолутна срећа је трајно стање у којем нема ни трунка несреће и које је непромјењиво, без обзира на спољне утицаје. Онај ко има такву срећу једнако је блажен и безбрижан онда кад му све иде као по лоју, као и онда када је лоше, болестан или на самрти. Тиме што смо схватили да смо несрећни, већ смо учинили први корак према срећи, а други корак је схватити зашто смо несрећни.
Несрећни смо, јер нешто желимо, а то немамо (нпр. младост, вољену особу, углед, бољу финансијску ситуацију). Несрећни смо јер нешто НЕ желимо, а, ипак, то имамо и то не можемо избјећи, па имамо аверзију према томе (нпр. болест, старост, лошу навику).Оно што нас чини несрећнима није сам објект, нпр. болест. Несрећнима нас чини немогућност да на то утичемо. Када би болест била узрок несреће, онда би сви који су болесни били несрећни, а ипак, постоје људи који су болесни, а нису несрећни. Узрок несреће, дакле, није болест сама по себи, него наша аверзија према болести, жеља да будемо здрави онда када нисмо. Та жеља за нечим што немамо ствара фрустрацију, а фрустрација нас чини несрећнима.Иста ствар је код губитка вољене особе или било којег другог узрока несреће. Не чини нас сам узрок несрећнима, него наша жеља да промијенимо тренутну и праву ситуацију.
Како се ријешити несреће и како постати срећан? Буда је овој тематици посветио цијели свој живот. Буда је дошао до спознаје коју данас називамо – четири универзалне истине.
Онај који их спозна, тај оставља своју несрећу за собом и постаје просвијетљен/срећан.
Прва истина је – несрећа је свуда око нас. Друга истина је – узрок патње је наше везивање за пролазне ствари, а све што познајемо је пролазно. Трећа истина је – престанак патње је могућ. Четврта истина је пут који нас ослобађа сљепила (патње, туге, несреће). Оно што након тога остаје је срећа, мир, благостање…
Да не бисте криво схватили, под ,,срећа” у овом контексту не мислимо на осјећај кад нам се нешто лијепо догоди. Срећа у овом контексту није радити оно што волиш, бити окружен драгим људима и генерално уживати у сваком тренутку. Ми овдје причамо о апсолутној срећи. Апсолутна срећа је трајно стање у којем нема ни трунка несреће и које је непромјењиво, без обзира на спољне утицаје. Онај ко има такву срећу једнако је блажен и безбрижан онда кад му све иде као по лоју, као и онда када је лоше, болестан или на самрти. Тиме што смо схватили да смо несрећни, већ смо учинили први корак према срећи, а други корак је схватити зашто смо несрећни.
Несрећни смо, јер нешто желимо, а то немамо (нпр. младост, вољену особу, углед, бољу финансијску ситуацију). Несрећни смо јер нешто НЕ желимо, а, ипак, то имамо и то не можемо избјећи, па имамо аверзију према томе (нпр. болест, старост, лошу навику).Оно што нас чини несрећнима није сам објект, нпр. болест. Несрећнима нас чини немогућност да на то утичемо. Када би болест била узрок несреће, онда би сви који су болесни били несрећни, а ипак, постоје људи који су болесни, а нису несрећни. Узрок несреће, дакле, није болест сама по себи, него наша аверзија према болести, жеља да будемо здрави онда када нисмо. Та жеља за нечим што немамо ствара фрустрацију, а фрустрација нас чини несрећнима.Иста ствар је код губитка вољене особе или било којег другог узрока несреће. Не чини нас сам узрок несрећнима, него наша жеља да промијенимо тренутну и праву ситуацију.
Како се ријешити несреће и како постати срећан? Буда је овој тематици посветио цијели свој живот. Буда је дошао до спознаје коју данас називамо – четири универзалне истине.
Онај који их спозна, тај оставља своју несрећу за собом и постаје просвијетљен/срећан.
Прва истина је – несрећа је свуда око нас. Друга истина је – узрок патње је наше везивање за пролазне ствари, а све што познајемо је пролазно. Трећа истина је – престанак патње је могућ. Четврта истина је пут који нас ослобађа сљепила (патње, туге, несреће). Оно што након тога остаје је срећа, мир, благостање…
