Протеклих неколико седмица већина онога што је свакодневница савременог човјека је отказано и готово све је стало. Затворени у својим домовима људи имају доста времена за размишљање. Сигурно је међу њима био и знатан број оних који су 22. априла размишљали  о нашој повезаности с планетом на којој живимо.

Двадесет и други април је Дан планете Земље, а ове године обиљежава се по 50. пут. Овај дан је до сада увијек био повезан с неким мотом што је требало да буде у фокусу заштите у том периоду. Тако је и ове године, а тема су климатске промјене и акције које је потребно проводити како би оне што мање утицале на околиш и човјечанство.

Данас се већина људи слаже да су климатске промјене стварне. Свакодневно свједочимо последицама глобалног загријавања, од отапања полова до буктећих пожара широм планете.

Велики је број научника који наглашавају и да се  тренутна пандемија вируса корона догађа  зато што човјек посеже у дивље екосистеме.

У само неколико седмица, од како живимо у изолацији, на планети су се догодиле изненађујуће промјене. Ваздух изнад Кине и Италије се прочистио, из Индије се, након 30 година, поново могу видјети Хималаји, загађење ваздуха које настаје због сагоријевања фосилних горива је због пада саобраћаја на рекордно ниским нивоима, дивље животиње ходају по градовима...

Оно што се намеће као заједничко свим овим догађајима је да је човјек тренутно искључен из цијеле приче. Међутим, како наглашавају научници природних струка, биолози посебно, људи нису изван ове приче, јер човјек је једно са свиме што га окружује, дио је круга живота.

Природа је човјеково природно окружење, а када препознамо да су нам снови, наде и страхови слични, тада можемо увидјети да смо сви повезани у чуду званом постојање, у крилу наше мајке Земље.

Семберија инфо М. Решидовић