Рибљи фонд у Јадранском мору смањује се забрињавајућим темпом, а на то утичу прекомјерни лов, климатске промјене, као и досељавање нових врста риба које угрожавају постојећу рибљу популацију.

Због свега тога, стручњаци упозоравају да "нестаје Јадран који смо знали", преноси Хина.

- Риболов и наши рибљи ресурси имају велике потешкоће, климатске промјене су велики проблем, а Јадран који смо знали нестаје - истиче Ален Солдо, професор на Одјељењу за студије мора Универзитета у Сплиту.

У већини медитеранских земља, укључујући и Хрватску, плава риба је главни дио цјелокупног улова, а рибарска индустрија боји се да ће због превеликог улова риболов бити заустављен, при чему су административне мјере драстичне или закасњеле. Солдо предлаже да на одређено вријеме на неком подручју буде уведена потпуна забрана риболова, ако се лови премлада риба која се још није измријестила.

Он је такође упозорио да инвазивне и досељене врсте риба мијењају природну околину Јадранског мора.

- Једна од најинвазивнијих врста, риба лав, прошле године је први пут забиљежена на нашем дијелу обале, а ове године већ неколико пута. Познато је да је та риба на многим мјестима у Средоземљу промијенила природну околину - упозорио је Солдо.

Научни савјетник на сплитском Институту за океанографију и рибарство Јаков Дулчић истиче да је током посљедње три деценије забиљежен долазак 46 нових врста риба у Јадранско море, у којем живи више од 460 врста риба.

Каже да је једна од најгорих инвазивних врста у Средоземном мору - ватрењача - уочена код Виса на дубини од 15 метара у августу 2021, као и ове године код Рачишћа на острву Корчули. Стручњаке забрињава што агресивне врсте угрожавају домицилне врсте риба, а неке од њих су опасност по здравље људи.

- Један од примјера је камена риба у источном Средоземљу, чији убод може бити фаталан - каже Дулчић, који је учествовао у изради другог издања Атласа егзотичних риба у Средоземном мору из 2021. године. Наводи да је за 20 година, од првог издања Атласа 2002. године, у Медитеран дошло 107 егзотичних врста риба, више него у читавом претходном вијеку.

Инвазивне врсте риба мијењају демографску структуру рибље популације, а у источном Средоземљу неке врсте придошлица су успоставиле своје популације.

Дулчић указује да, ако дође до значајнијих промјена у температури мора, врло брзо можемо очекивати лош сценарио са стањем биолошких ресурса у Јадранском мору.

Најновија истраживања упозоравају на озбиљне пријетње које климатске промјене доносе у земљама у развоју, гдје се очекује знатан пад биомасе риба до 2100. године.

- У неким тропским регијама тај ће пад износити 30 или 40 одсто, што ће највише осјетити заједнице које зависе од рибарства као главног извора хране и прихода - упозорава Дулчић.


Танјуг / Глас Српске