Нагле промјене времена повећавају ризик од смрти, најрањивији срчани болесници
Нагле промјене времена повећавају ризик од смрти код особа с кардиоваскуларним болестима, показало је ново велико истраживање.
Нова глобална анализа објављена у часопису Цирцулатион, открила је да је изложеност топлотним таласима или екстремно хладном времену узрок додатних смрти од кардиоваскуларних болести које су се догодиле у 567 градова у 27 земаља од 1979. до 2019.
Истраживачи су даље примијетили да су људи са срчаном инсуфицијенцијом рањиви на високе температуре јер су били под 12 посто већим ризиком од изненадне смрти током топлотних таласа у односу на дане са благим временом. Док их је изузетно хладно вријеме довело до 37 посто већег ризика од умирања, пише Форбес.
"Иако не знамо разлог зашто су ефекти температуре били израженији код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом, то би могло бити посљедица прогресивне природе срчане инсуфицијенције као болести", рекао је коаутор студије Хаитхам Кхраисхах, сарадник за кардиоваскуларне болести са Универзитета у Медицински факултет Марyланда, у саопћењу за јавност.
Једна од четири особе са срчаном инсуфицијенцијом поново се примају у болницу у року од 30 дана од отпуста, а само 20 посто пацијената са срчаном инсуфицијенцијом преживи 10 година након дијагнозе.
У својој студији, истраживачи су помно анализирали 32 милиона смртних случајева од кардиоваскуларних болести широм свијета у периоду од четири деценије. Они су добили приступ овим подацима од Мулти-Цоунтрy Мулти-Цитy (МЦЦ) Цоллаборативе Ресеарцх Нетwорк — групе стручњака из различитих области који су проучавали утицаје климатских промјена на јавно здравље и како стресори из околиша повећавају ризик од смртности.
(Клиx)
Нова глобална анализа објављена у часопису Цирцулатион, открила је да је изложеност топлотним таласима или екстремно хладном времену узрок додатних смрти од кардиоваскуларних болести које су се догодиле у 567 градова у 27 земаља од 1979. до 2019.
Истраживачи су даље примијетили да су људи са срчаном инсуфицијенцијом рањиви на високе температуре јер су били под 12 посто већим ризиком од изненадне смрти током топлотних таласа у односу на дане са благим временом. Док их је изузетно хладно вријеме довело до 37 посто већег ризика од умирања, пише Форбес.
"Иако не знамо разлог зашто су ефекти температуре били израженији код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом, то би могло бити посљедица прогресивне природе срчане инсуфицијенције као болести", рекао је коаутор студије Хаитхам Кхраисхах, сарадник за кардиоваскуларне болести са Универзитета у Медицински факултет Марyланда, у саопћењу за јавност.
Једна од четири особе са срчаном инсуфицијенцијом поново се примају у болницу у року од 30 дана од отпуста, а само 20 посто пацијената са срчаном инсуфицијенцијом преживи 10 година након дијагнозе.
У својој студији, истраживачи су помно анализирали 32 милиона смртних случајева од кардиоваскуларних болести широм свијета у периоду од четири деценије. Они су добили приступ овим подацима од Мулти-Цоунтрy Мулти-Цитy (МЦЦ) Цоллаборативе Ресеарцх Нетwорк — групе стручњака из различитих области који су проучавали утицаје климатских промјена на јавно здравље и како стресори из околиша повећавају ризик од смртности.
(Клиx)
