Данас је Свјетски дан поезије. УНЕСКО (UNESCO) је на данашњи дан 1999. године донио одлуку да се сваки 21. март обиљежава у славу поезије, њеног читања, писања, објављивања и поучавања. У одлуци је истакнуто како је проглашавање Свјетског дана поезије признање и подршка националним, регионалним и међународним пјесничким настојањима.



"Поезија је оно што се сања, оно што се замишља, оно што се жели и оно што се често догоди. Поезија, то је стварније и корисније име живота". (Жак Превер) 

У част Свјетског дана поезије доносимо вам двије пјесме бијељинских пјесника Саве Цвијетиновића и Милана Николића.

​


КАРАЂОРЂЕ

Ти бесмртни славни Вожде
Што са Срба оков скиде
Оно чим нас варвар био
На Сретење ти прекиде.

Кад Кнезове исекоше
У јаду се Србље руши
Ти си сабљу у вис диго
Врати живот Српској души.

Кубуром и јатаганом
С народа си ропство стресо
Те на помен Карађорђа
Од страха се Стамбол тресо.

Силне војске Османлијске
Покорит те могле нису
Све док Турци са Русима
Рат решише у потпису.

Твоја слава и херојство
Од Душана није мања
Вечно ћеш код Срба бити
Симбол нашег помињања.

Памтиће те цело српство
И противник сваког боја
Родитељ си свим Србима
И у мени крв је твоја.

               (Саво Цвијетиновић)


ПЛОВИДБА

Далеко од сјаја и свечаних ложа
С опорим животом у коштац се хрвем
Навикнут да ходам по оштрици ножа
Да потоње хвалим и презирем прве.

Напуштен од ближњих, туђинима мрзак
К'о осека чекам месечеву мену
Да надође плима и судбине брзак
Све галије моје разбије о стену.

А судбина клета к'о неверни Тома
Своје дуге прсте у ране ми гура
И као да каже: „Нема бродолома-
Док су једра чврста не плаши се бура“.

Истом мером мери и патње и славља
Жал за прошлим лечи мелемом будућег
И плови, док тешким кормилом управља
Сигурна и брижна рука Свемогућег.

                                 (Милан Николић)