Слика и фризура су у блиској вези
Бијељинка Рефија Пилаковић (65) сликарством се бави, како сама каже, још од малих ногу. Активно, међутим, са кистом и сликарским бојама дружи се од 1997. године. Ништа ту не би било необично, да, којим случајем, Рефија није цијели свој радни вијек провела у фризерском салону. Она каже да је умјетност и једно и друго, те да све то треба посматрати са оне љепше људске стране.
„Већ двадесетак година сликам и до сада сам насликала око стотињак слика. Сликарско умијеће нисам наслиједила од ближњих, већ је то, једноставно, у мени прорадило. За мене су сликарство и фризерски занат у блиској вези, у некој хармонији, јер се у оба случаја ради о креацији. Осим пејзажа, сликала сам и мртву природу, понеки ћуп, необичну вазу за цвијеће. Пуно сам својих слика поклонила пријатељима и драгим људима. Моје слике красе домове драгих људи у Њемачкој, Швајцарској, Италији и другим европским земљама. За слике треба издвојити значајна средства, а ту мислим на квалитетне боје, платно, рамове. Радила сам дуго у техници уље на платну, а од прије пет година сам почела користити акрил технику“.
Рефија је већ три године члан Удружења ликовних умјетника „Свети Лука“ у Бијељини. Каже да слика, углавном, ноћу, јер током дана нема пуно времена за сликање.
„Иако сам у пензији, радим по принципу, „тристо на сат“. Посвећујем пажњу и своме здрављу, дружим се са пријатељима и драгим људима, волим да прошетам и да проведем неко вријеме у природи. Дјеца су у иностранству, Имам два сина, волим да кажем, два сокола. Наравно, не смијем изоставити ни своје двије снахе и четверо унучади. Они су ми смисао живота. Један унук већ показује интересовање за сликарство и то је мој велики животни успјех. Што се тиче сликарства, без обзира на то, како ће то неко данас оцијенити или у будућности оцјењивати , сликаћу док сам жива и док ме здравље служи“, каже Рефија Пилаковић, истичући да нико није искрен, ко каже да се слика може насликати за један дан или за једну ноћ. За квалитетну слику, каже Рефија, треба се добро намучити и потрошити пуно времена.
Љ.Љ.
„Већ двадесетак година сликам и до сада сам насликала око стотињак слика. Сликарско умијеће нисам наслиједила од ближњих, већ је то, једноставно, у мени прорадило. За мене су сликарство и фризерски занат у блиској вези, у некој хармонији, јер се у оба случаја ради о креацији. Осим пејзажа, сликала сам и мртву природу, понеки ћуп, необичну вазу за цвијеће. Пуно сам својих слика поклонила пријатељима и драгим људима. Моје слике красе домове драгих људи у Њемачкој, Швајцарској, Италији и другим европским земљама. За слике треба издвојити значајна средства, а ту мислим на квалитетне боје, платно, рамове. Радила сам дуго у техници уље на платну, а од прије пет година сам почела користити акрил технику“.
Рефија је већ три године члан Удружења ликовних умјетника „Свети Лука“ у Бијељини. Каже да слика, углавном, ноћу, јер током дана нема пуно времена за сликање.
„Иако сам у пензији, радим по принципу, „тристо на сат“. Посвећујем пажњу и своме здрављу, дружим се са пријатељима и драгим људима, волим да прошетам и да проведем неко вријеме у природи. Дјеца су у иностранству, Имам два сина, волим да кажем, два сокола. Наравно, не смијем изоставити ни своје двије снахе и четверо унучади. Они су ми смисао живота. Један унук већ показује интересовање за сликарство и то је мој велики животни успјех. Што се тиче сликарства, без обзира на то, како ће то неко данас оцијенити или у будућности оцјењивати , сликаћу док сам жива и док ме здравље служи“, каже Рефија Пилаковић, истичући да нико није искрен, ко каже да се слика може насликати за један дан или за једну ноћ. За квалитетну слику, каже Рефија, треба се добро намучити и потрошити пуно времена.
Љ.Љ.
