Који су обичаји за Божић?
Извор: Независне новине
Божић, један од најрадоснијих хришћанских празника, православни вјерници прослављају у недјељу, 7. јануара, а овај празник представља рођење новог живота, као и дјеце и родитељства и као такав се обиљежава најљепшим вјерским обичајима.
На Божић се вјерници поздрављају ријечима "Христос се роди" и отпоздрављају са "Ваистину се роди". Разни обичаји се вежу за различите крајеве, али постоје и они који су устаљени, а о којима можете читати више у наставку текста.
Како се традиционално прославља Божић?
Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, а слави се три дана. Припреме за Божић почињу четрдесет дана прије 7. јануара, односно када почиње божићни пост, који представља прочишћење духа и тијела пред најрадоснији дан. На божићно јутро, прије свитања, звоне сва звона на православним храмовима и пуца се из пушака и прангија. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одијело и одлазе у цркву на јутрење и божићну литургију, а по повратку из цркве међусобно се љубе честитајући једни другима празник.
Још прије изласка сунца, према традицији, на Божић се одлази на извор или бунар по такозвану неначету воду, а та вода, којој се приписују љековита својства, користи се за умивање укућана, а потом се налива у сва јела за божићни ручак. У народу се вјеровало да таква вода има и исцјелитељску моћ.
Јутарња литургија - Прослава Христовог рођења почиње јутарњом божићном литургијом која се служи у свим храмовима, а након службе у цркви се прима нафора, односно освећени хљеб и то је прво што се узима на овај празник.
Чесница је погача која се прави од брашна, воде и масти, без квасца, а најчешће је мијеси најстарија укућанка првог дана Божића, прије изласка сунца. У тијесто за чесницу се убаце новчић, дрен и дио ивера са Бадњака, па онај кога западну приликом ломљења ће, према вјеровању, имати новца, здравља и среће цијеле године.
Ујутру се иде у цркву на службу и причест и једе се први мрсни доручак. Божић је породични празник, па се на Божић не иде у госте, а изузетак је само положајник.
Положајник је прва особа која уђе у кућу на Божић и обично је то дијете или особа блиска породици. Он том приликом улази у кућу, ступа десном ногом преко прага, поздравља укућане и честита Божић ријечима: "Христос се роди", а укућани одговарају: "Ваистину се роди", а затим положајник пали гранчицу бадњака и почиње да изговара жеље за домаћине и кућу ријечима: "Колико искрица, толико срећица. Колико варница, толико здравља и парица..." Домаћин дијели чесницу и сваком укућанину, а и положајнику намјењује један дио. Дужост положајника је да пожели срећу, здравље и напредак домаћину и укућанима, па зато он, чим уђе у кућу, прилази ватри и крајем бадњака џара ватру да избију варнице. Домаћин и положајник, након мирбожања, односно прислањања образ уз образ, размењују поздрав: "Христос се роди" - "Ваистину се роди!". Након тога, положајник дарује огњиште, то јест на крај огњишта с источне стране стави новац, сједне, попије кувану ракију, или сок, и одлази послије поздрава. На одласку се положајнику дарују чарапе или пешкир, јабука или колач који је испечен заједно са чесницом.
Печеница - Два дана пред Божић, односно на Туциндан, традиционално се припрема божићна печеница, а од тог дана такође почиње уређење и спремање куће за празник рођења Христа. На Туциндан се, према народном вјеровању, не смије ништа давати из куће, а такође се ни дјеца не смију тући.
Печеница је, како тумаче етнолози, приношење жртве Богу и вуче коријен из претхришћанског периода, а помиње се и у старозавјетним књигама. Кокош, гуска, патка или ћурка, у многим крајевима ни у ком случају не смију се наћи на празничној трпези због вјеровања да је перната живина симбол "назадовања и растурања куће јер кљуца и баца земљу иза себе".
Народни обичаји за Божић:
* На Божић је добро започињати послове, прочитати неколико страница књиге, исплести пар редова ручног рада, посадити биљку или научити нешто ново, како би цијела година била напредна.
* На Божић не би требало спавати преко дана, како не бисте преспавали цијелу годину и били лијени.
* Новчаник не би требало да вам буде празан, а пожељно је и купити себи нешто ново.
* У неким крајевима постоји вјеровање да божићну свијећу не би требало гасити дувањем, већ парчетом хљеба које сте претходно натопили црвеним вином.
* Од Божића до Светог Стефана не ваља чистити кућу.
Божић, један од најрадоснијих хришћанских празника, православни вјерници прослављају у недјељу, 7. јануара, а овај празник представља рођење новог живота, као и дјеце и родитељства и као такав се обиљежава најљепшим вјерским обичајима.
На Божић се вјерници поздрављају ријечима "Христос се роди" и отпоздрављају са "Ваистину се роди". Разни обичаји се вежу за различите крајеве, али постоје и они који су устаљени, а о којима можете читати више у наставку текста.
Како се традиционално прославља Божић?
Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, а слави се три дана. Припреме за Божић почињу четрдесет дана прије 7. јануара, односно када почиње божићни пост, који представља прочишћење духа и тијела пред најрадоснији дан. На божићно јутро, прије свитања, звоне сва звона на православним храмовима и пуца се из пушака и прангија. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одијело и одлазе у цркву на јутрење и божићну литургију, а по повратку из цркве међусобно се љубе честитајући једни другима празник.
Још прије изласка сунца, према традицији, на Божић се одлази на извор или бунар по такозвану неначету воду, а та вода, којој се приписују љековита својства, користи се за умивање укућана, а потом се налива у сва јела за божићни ручак. У народу се вјеровало да таква вода има и исцјелитељску моћ.
Јутарња литургија - Прослава Христовог рођења почиње јутарњом божићном литургијом која се служи у свим храмовима, а након службе у цркви се прима нафора, односно освећени хљеб и то је прво што се узима на овај празник.
Чесница је погача која се прави од брашна, воде и масти, без квасца, а најчешће је мијеси најстарија укућанка првог дана Божића, прије изласка сунца. У тијесто за чесницу се убаце новчић, дрен и дио ивера са Бадњака, па онај кога западну приликом ломљења ће, према вјеровању, имати новца, здравља и среће цијеле године.
Ујутру се иде у цркву на службу и причест и једе се први мрсни доручак. Божић је породични празник, па се на Божић не иде у госте, а изузетак је само положајник.
Положајник је прва особа која уђе у кућу на Божић и обично је то дијете или особа блиска породици. Он том приликом улази у кућу, ступа десном ногом преко прага, поздравља укућане и честита Божић ријечима: "Христос се роди", а укућани одговарају: "Ваистину се роди", а затим положајник пали гранчицу бадњака и почиње да изговара жеље за домаћине и кућу ријечима: "Колико искрица, толико срећица. Колико варница, толико здравља и парица..." Домаћин дијели чесницу и сваком укућанину, а и положајнику намјењује један дио. Дужост положајника је да пожели срећу, здравље и напредак домаћину и укућанима, па зато он, чим уђе у кућу, прилази ватри и крајем бадњака џара ватру да избију варнице. Домаћин и положајник, након мирбожања, односно прислањања образ уз образ, размењују поздрав: "Христос се роди" - "Ваистину се роди!". Након тога, положајник дарује огњиште, то јест на крај огњишта с источне стране стави новац, сједне, попије кувану ракију, или сок, и одлази послије поздрава. На одласку се положајнику дарују чарапе или пешкир, јабука или колач који је испечен заједно са чесницом.
Печеница - Два дана пред Божић, односно на Туциндан, традиционално се припрема божићна печеница, а од тог дана такође почиње уређење и спремање куће за празник рођења Христа. На Туциндан се, према народном вјеровању, не смије ништа давати из куће, а такође се ни дјеца не смију тући.
Печеница је, како тумаче етнолози, приношење жртве Богу и вуче коријен из претхришћанског периода, а помиње се и у старозавјетним књигама. Кокош, гуска, патка или ћурка, у многим крајевима ни у ком случају не смију се наћи на празничној трпези због вјеровања да је перната живина симбол "назадовања и растурања куће јер кљуца и баца земљу иза себе".
Народни обичаји за Божић:
* На Божић је добро започињати послове, прочитати неколико страница књиге, исплести пар редова ручног рада, посадити биљку или научити нешто ново, како би цијела година била напредна.
* На Божић не би требало спавати преко дана, како не бисте преспавали цијелу годину и били лијени.
* Новчаник не би требало да вам буде празан, а пожељно је и купити себи нешто ново.
* У неким крајевима постоји вјеровање да божићну свијећу не би требало гасити дувањем, већ парчетом хљеба које сте претходно натопили црвеним вином.
* Од Божића до Светог Стефана не ваља чистити кућу.